Ред вожње SOKOBANJA до ГРАЦ

Сокобања се налази у југоисточној Србији, на надморској висини од 400 метара у котлини измедју планина Ртња (1560м) и Озрена (1174м).

Сокобања (9000 становника) је привредни, здравствени, културни и туристички центар општине која захвата површину од 525км2, у којој у 25 насељених места живи око 20.000 становника.

Основна грана привреде је туризам уз пољопривреду и рударство. Захваљујући добрим саобраћајним везама у Сокобању се стиже асфалтним путем, брзо и лако из сваког правца.

Од давнина позната као туристичка дестинација, Сокобања има основне елементе за формирање разноврсне туристичке понуде: термоминералне воде, идеалну надморску висину 400м, повољну климу, нетакнуту природу која је окружује, богату културну баштину....

Сокобања својим посетиоцима током целе године и разноврсне културно-забавне садржаје и манифестације. Дани проведени у Сокобањи остају трајно у незаборавној успомени, па је туристирадо посећују, откривајући у њој увек нове занимљиве детаље. Данас је Сокобања једно од најпосећенијих туристичких места у Србији.

Лечење у Сокобањи обавља се , на основу утврдјених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи је лек за оболеле од астме.

Термални извори Сокобање спадају медју најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних,чија се температура воде креће од 28-45 степени целзијуса. Обзиром да је избијање радиоактивних гасова на читавој територији Бање велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома корисно утиче на дисајне органе и цео организам.

Подручје Сокобање обилује вредним културно историјским споменицима, црквама и манастирима: средњевековни град Сокоград, остаци Врмџанског града, турски Амам (XВ век), ресторан "Милошев конак", зграда администрације Кнежевине Србије (XИX век), црква Св. Преображења Господњег у центру Сокобање, црква Родјења Св.Богородице на Лептерији, манастир Јерменчић (XИВ век) на Озрену, црква Успења Св.Богородице у Јошаници (XИ век), црква Огњене Марије у Градашници, црква Св.Илије у Истоцима (XИX век), спомен чесма Кнез Милош Обреновић, Хајдук Вељка петровића и Љубе Дидића.

Ловишта на подручју Сокобање су право место за најинтересантнију авантуру! У складу са прописаним законом и према ловачком календару за дивљач у режиму заштите, односно ценовнику који је донео УО Ловачког савеза Србије, можете се на овим теренима окушати у лову на: зеца, пољску јаребицу, дивљу свињу, шумску шљуку, фазана, дивљу патку, лиску, голуба гриваша, препелицу, грлицу, гугутку, потом срндаћа и срне. Не мање атрактиван је и лов на дивљач ван режима заштите: вука, дивљу мачку, ракунопса и лисице.

Главни град покрајине Штајерска у Аустрији је Грац. Други је по величини аустријски град и има око 320 хиљада становника.

Познат је и као Универзитетски центар, пошто на 6 универзитета студира 50 хиљада студената. Већину студената, око 80 %, чине странци. Један од овдашњих студената је био и Никола Тесла, од 1875. до 1877. године.

Студентски живот данас даје ритам Грацу, па је управо то и један од битнијих разлога да Грац буде повезан сталним аутобуским линијама са целом Европом.

Симболи Граца ,који су неизоставни на свим разгледницама, су:

-Грацер Шлосберг, замак на врху брда у центру, и главна туристичка атракција града. До замка се може доћи жичаром, лифтом или ходајући старим кривудавим стазама;

-Хауптплатз, познати трг, настао je у XVII веку, од када и представља центар градског живота. Са Хауптплатза полазе све главне шопинг улице, потребне туристима. На тргу се налази и импресивна зграда градске већнице Ратхаус;

-Кунстхаус, музеј савремене уметности, смештен je у спектакуларној модерној грађевини, као симбол хармоничне коегзистенције старог и новог Граца. Саграђен је 2003., у години када је Грац био културна престоница Европе, а у њему су изложена дела модерне уметности;

-Ландесзеугхаус, je музеј оружја са једном од најбољих колекција на свету, распоређеном на пет спратова;

-Пабови, који све више личе на оне у Ирској и Енглеској, сконцентрисани су око историјског језгра града.

Иако аутобуски саобраћај није доминантан, већина странаца га користи због атрактивности путовања на линијама које повезују Грац са Бечом. Директне аутобуске линије , такође, саобраћају и од осталих већих аустријских градова, као и из Загреба, Цириха и Минхена.