Ред вожње SOKOBANJA до TARA

Сокобања се налази у југоисточној Србији, на надморској висини од 400 метара у котлини измедју планина Ртња (1560м) и Озрена (1174м).

Сокобања (9000 становника) је привредни, здравствени, културни и туристички центар општине која захвата површину од 525км2, у којој у 25 насељених места живи око 20.000 становника.

Основна грана привреде је туризам уз пољопривреду и рударство. Захваљујући добрим саобраћајним везама у Сокобању се стиже асфалтним путем, брзо и лако из сваког правца.

Од давнина позната као туристичка дестинација, Сокобања има основне елементе за формирање разноврсне туристичке понуде: термоминералне воде, идеалну надморску висину 400м, повољну климу, нетакнуту природу која је окружује, богату културну баштину....

Сокобања својим посетиоцима током целе године и разноврсне културно-забавне садржаје и манифестације. Дани проведени у Сокобањи остају трајно у незаборавној успомени, па је туристирадо посећују, откривајући у њој увек нове занимљиве детаље. Данас је Сокобања једно од најпосећенијих туристичких места у Србији.

Лечење у Сокобањи обавља се , на основу утврдјених индикација, купањем у топлој, благо радиоактивној води и инхалацијом, према упуту и под надзором лекара. Сокобањски ваздух, сам по себи је лек за оболеле од астме.

Термални извори Сокобање спадају медју најрадиоактивније у овом делу Европе. Укупно је шест главних,чија се температура воде креће од 28-45 степени целзијуса. Обзиром да је избијање радиоактивних гасова на читавој територији Бање велико, сваки посетилац је изложен благој инхалацији, што веома корисно утиче на дисајне органе и цео организам.

Подручје Сокобање обилује вредним културно историјским споменицима, црквама и манастирима: средњевековни град Сокоград, остаци Врмџанског града, турски Амам (XВ век), ресторан "Милошев конак", зграда администрације Кнежевине Србије (XИX век), црква Св. Преображења Господњег у центру Сокобање, црква Родјења Св.Богородице на Лептерији, манастир Јерменчић (XИВ век) на Озрену, црква Успења Св.Богородице у Јошаници (XИ век), црква Огњене Марије у Градашници, црква Св.Илије у Истоцима (XИX век), спомен чесма Кнез Милош Обреновић, Хајдук Вељка петровића и Љубе Дидића.

Ловишта на подручју Сокобање су право место за најинтересантнију авантуру! У складу са прописаним законом и према ловачком календару за дивљач у режиму заштите, односно ценовнику који је донео УО Ловачког савеза Србије, можете се на овим теренима окушати у лову на: зеца, пољску јаребицу, дивљу свињу, шумску шљуку, фазана, дивљу патку, лиску, голуба гриваша, препелицу, грлицу, гугутку, потом срндаћа и срне. Не мање атрактиван је и лов на дивљач ван режима заштите: вука, дивљу мачку, ракунопса и лисице.

Национални парк Тара покрива највећи део масива планине Таре, која припада делу старовлашких планина. Масив Таре сачињавају следеће предеоне целине: Калуђерске баре, Тара, Алушке планине, Црни врх и Звијезда. Површина јој је 183 км², а дужина 50 км и ширина 22 км. Просечна надморска висина је 1.200 м, а највиши врх Козји рид достиже 1.591 м.

Главна турситичка атракција Таре су Калуђерске Баре на северу, близу Бајине Баште и Митровца на југу. Хотели Бели Бор и Оморика, као и други мањи, налазе се на Калуђерским Барама, док се у Митровцу налази истоимени рекреативни хотел за децу.

До националног парка може се доћи директним путем Бајина Башта - Калуђерске Баре, путем Перућац - Митровац и путем Кремна - Калуђерске Баре. Дринска клисура, која је саставни део парка, може се обићи чамцем. Локалне занатске радионице праве разне рукотворине од вуне, млечне производе, клековачу, шљивовицу и мед а посебно боров мед.