Ред вожње СОМБОР до БАЧКА ТОПОЛА

Сомбор је град у Србији са око 50.000 становника, и административни је центар Западнобачког округа. Нови Сад се налази око 100 км југоисточно од Сомбора, Београд је удаљен 175 км, а Будимпешта 220 км северно.

Сматра се да је град основан у 14. веку, под утицајем мађарске племићке породице Цобар.

Сомбор је један од најлепших градова у Војводини, место које чува и негује све важне културне и историјске знаменитости и сећање на познате људе који су живели и стварали у том граду. Пријатна градска атмосфера и богати садржаји чине Сомбор данас веома атрактивном туристичком дестинацијом. Симбол града је фијакер, који је активан и у 21. веку, и подсећа на старе градске песме о Сомбору и Сомборцима.

Богата историја града оставила је у наслеђе низ бајковито лепих зграда и јединствених фасада. Зграде, цркве и палате барокног, готског и романтичарско-неоготског стила преплићу се, од којих свака носи део историје града.

За љубитеље добре хране, Сомбор нуди бројне етно ресторане, где можете уживати у врхунским специјалитетима војвођанске кухиње.

Сомбор с правом носи титулу најзеленијег града у Европи. Територија града обухвата заштићено подручје СРП „Горње Подунавље“, познато и као „Европски Амазон“.

Ноћни живот

Ноћни клуб Модена Сомбор, Клуб Лорето, Кабаре Сомбор

Ресторани

Етно ресторан Фијакер, Стари слон, Годо

Таверне

Далматински Подрум, Кафе Три Шешира, Седам Дудова – Салаш

Најважније манифестације

Међународни дечији фестивал „Осмех Сомбора“, Сомборски полумаратон, Сомборско културно лето, Фијакеријада, Олдтајмер сусрети

Смештај

Хотел Barcode Wellness & Spa, Гарни Хотел Андрић, Guest House ЛИЛА, Апартмани ТЕМА

Куповина

STOP SHOP Sombor, Home Park Sombor,, КТЦ Схоппинг Центер

Важни бројеви телефона

Полиција 192

Ватрогасна јединица 193

Хитна помоћ 194

Општа болница „Др Радивоје Симоновић“ 025/467 – 700

Пошта 025 / 465 - 113

Аутобуска станица 025/441 - 166

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.