Ред вожње СРЕМСКА МИТРОВИЦА до ЗЕНИЦА

Сремска Митровица је седиште града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. 

Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа.

Налази се на веома повољном месту, свега 75 км од главног града земље, Београда.

Сремска Митровица као град богат историјом и традицијом и као средиште једног од округа у Србији има развијену мрежу културних и образовних установа и низ култуних дешавања. Васпитно-образовне установе чине основу од значаја за културни живот овог краја.

Установе Културе: Од установа културе треба споменути:

Музеј Срема,
Галерију „Лазар Возаревић“,
Градску библиотеку „Глигорије Возаревић“,
Позориште „Добрица Милутиновић“,
Установу за културу „Сирмијумарт“,
Историјски архив „Срем“,
Завод за заштиту споменика културе.
Сремска Митровица је и „музеј под отвореним небом“ у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичкеархитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године.

Зеница је град у Зеничко-добојском кантону, у средњем делу Босне и Херцеговине. Економско је седиште географске регије Средње Босне, и, поред Травника и Јајца је најважнији град тог дела државе.

По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Зеница имала је 115.134 становника, распоређених у 81 насељу. Општина Зеница се налази у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Средином 2007 године општина Зеница као јединствена урбана целина проглашена је градом.

Зеница је познат индустријски центар. У досадашњој политици развоја доминирале су базне гране индустрије (производња железа и челика и рударство). Експлоатација мрког угља у Зеници је отпочела 1880. године, а производња челика 1892. године.

Премда Зеница у ратном периоду (1992-1995) није претрпела ратна разарања у оној мери као нека друга места у Босни и Херцеговини ипак се мора констатовати да је рат оставио значајне последице по привреду. Оне се огледају првенствено у обустављању континуираног процеса производње челика и великом смањењу производње.

Ратарство и сточарство имају значајне предуслове за даљње повећање производње уз већу примену агро-техничких мера. У ратарској производњи најзаступљенија је производња квалитетног кромпира са значајним тржним вишковима, мркве, лука, кукуруза, пшенице и поврћа. Изван Зенице цењен је и тражен познати овчији сир.

У Зеници ради 19 основних и 12 средњих школа. Између осталих ту је основна музичка школа, основна специјална школа, те католички школски центар који има основну школу и гимназију.

Зеница је универзитетски град. У Зеници делује неколико факултета: машински, металуршки, педагошки, правни, економски, здравствени и исламски педагошки факултет.