Ред вожње СУБОТИЦА до БИЈЕЉИНА

О станици СУБОТИЦА

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.

Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.

У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.

Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.

Ноћни живот

"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"

Ресторани

"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"

Конобе

"Тинел", "Чарда код Антуса"

Манифестације

„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур

Шопинг

STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop

Важни телефони

Полиција 192

Ватрогасци 193

Хитна 194 и 551-373

Аутобуска станица 024/ 555-566

Туристичка организација 024/ 555-566

О дестинацији БИЈЕЉИНА

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Детаљи релације

Полазиште

СУБОТИЦА

Одредиште

БИЈЕЉИНА

Обрни смер