Ред вожње

СУБОТИЦА

BUDIMPEŠTA

СУБОТИЦА BUDIMPEŠTA
BUDIMPEŠTA СУБОТИЦА

Ред вожње СУБОТИЦА до BUDIMPEŠTA

Погледај ред вожње

О релацији

BusTicket4.me Вам помаже да лако претражите, упоредите и купите карту(е) за одговарајући аутобус на релацији СУБОТИЦА-БУДИМПЕШТА.
Аутобус од СУБОТИЦА до БУДИМПЕШТА не пролази кроз веће градове. Дужина пута је око 208 км. Просечно трајање путовања по реду вожње је 04 сата и 00 минута.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника, који нуди брз и ефикасан превоз по повољној цени.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима итд.
Ред вожње СУБОТИЦА-БУДИМПЕШТА постоји за следеће дане:
Понедељак
уторак
Среда
четвртак
петак
Субота
недеља

Аутобуски превозник који саобраћа на релацији СУБОТИЦА - БУДИМПЕШТА је ТERRA TRAVEL.

О станици СУБОТИЦА

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566

О дестинацији BUDIMPEŠTA

Будимпешта (мађ. Будапест), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. 
Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (тзв. Главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је Жупанија Пешта.
Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.
Име Будимпешта настало је спајањем назива Будима и Пеште, који су се (заједно са Обудом) ујединили 1873. године. Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи „Свет“, објављеној 1831. године.
О пореклу назива Будим постоји више теорија. Према првој, која потиче из Средњег века, Будим је добио име по оснивачу, Бледи, претходнику и рођаку Атиле Хунског. Бледа је у мађарској литератури познат под именом Буда. Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од словенске речи „вода“ и везује се за Аквинкум, стари римски град, који се налазио на овом подручју.
Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забиљежио Клаудије Птолемеј, каже да је овдје још у периоду римске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј -мађ: Пессзион. Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи пећ (бугарски пещ) и да је повезана са речи пещера (пећина).
Будимпешта је смештена у самом центру Панонске низије, у Жупанији Пешта. Заузима 525 км2 и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 км југоисточно од Беча, 545 км јужно од Варшаве, 1565 км југозападно од Москве, 1122 км северно од Атине, 788 км североисточно од Милана и 443 км југоисточно од Прага. Од Београда је путем удаљена 378 км, а од граничног прелаза Хоргош 184 км.
Пешта је од 1723. била сједиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. вијеку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.
Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.
У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. 
Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по км² једно је од најгушће насељених подручја на свету.

Детаљи релације

Полазиште

СУБОТИЦА

Одредиште

BUDIMPEŠTA

Ми користимо колачиће да бисмо побољшали ваше корисничко искуство на нашем веб сајту. Кориштењем нашег веб сајта прихватате употребу колачића.