Ред вожње

СУБОТИЦА

РИЈЕКА

СУБОТИЦА РИЈЕКА
РИЈЕКА СУБОТИЦА

Ред вожње СУБОТИЦА до РИЈЕКА

Погледај ред вожње

О станици СУБОТИЦА

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566

О дестинацији РИЈЕКА

Највећа хрватска лука и трећи по величини град у Хрватској - Ријека представља административни центар Приморско - горанске жупаније. На подручју њене општине живи приближно 190 000 становника. Током XИX века Аустроугарска влада је услед њеног идеалног географског положаја позиционирала на месту моћних индустријских центара и највећих европских лука. 
Оно што овај град чини специфичним јесте што се и поред великог броја његових знаменитости, све могу обићи током једног дана, захваљујући одличном јавном превозу који умногоме олакшава обилазак. Идеална је локација за посетиоце који желе упознати културно-историјске садржаје а исто тако и за оне који су жељни провода и релаксације.
Као и у већини градова са богатом историјом, главно шеталиште бива његово главно обележје, а Ријека је савршен пример за ову тврдњу. На њеном Корзоу налази се главни архитектонски симбол Ријеке – Градски торањ. Најзначајније знаменитости приликом посете овом граду смештене су надомак Корзоа – Коблеров трг на улазу у Стари град; Катедрала Светог Вида, заштитника овога града; Цркву Узнесења Блажене Ђевице Марије; Коси торањ; античка Стара врата; Трг Ријечке резолуције и Стендерац као и главна ријечка тржница – Плаца. 
Незаобилазна локација за обилазак је такође Рива, где се са ријечког лукобрана Моло лонга простире градска панорама као и Трсат. Трсат се налази на брегу изнад града до којег се долази или аутобусом или успоном степеницама Петра Кружића. У непосредној близини Трсатске градине налази се најстарије маријанско светилиште у Хрватској – Светиште Мајке Божје Трсатске. Подручје Трсата идеално је за љубитеље природе и рекреативце који перивојем Светишта и Парком Хероја могу  реализовати своје дуге шетње. 
За љубитеље разних специјалитета , на располагању су угоститељски обекти са аутохтоним и интернационалним понудама лоцирани дуж Корзоа или на ријечкој Риви. 
Оно што додатно туристичку понуду овог града чини квалитетнијом јесте што приликом посете Ријеци можете уживати у бесплатном бежичном интернету дуж центра града, на Трстату и на пар других локација, приликом чега можете преузети апликацију која ће вам бити идеалан водич.

КУЛТУРНИ ЖИВОТ


Позоришта – Хрватско народно казалиште Ивана пл. Зајца Ријека, Градско казалиште лутака Ријека, ХКД „Театар“, Културни центар „Калварија“ – Ри Театар

Музеји – Поморски и повијесни музеј Хрватског приморја Ријека, Природословни музеј Ријека, Музеј града Ријеке, Музеј модерне и савремене уметности, Музеј информатике, Споменичка књижница и збирка Мажуранић-Брлић-Ружић,  Музеј детињства, Сакрална збирка Катедрале Светог Вида, Ризница и галерија Светишта Мајке Госпе Трсатске, Свеучилишна књижница Ријека - Изложба Глагољица, Сталне изложбе на Поморском факултету у Ријеци.
Галерије – Мали салон, Галерија „Друго море“, Галерија „Кортил“,  Ерсте Цлуб

Кина– Арт кино „Цроатиа“, Блитз „Цинестар“

ПРОВОД

„Нубар Лоунге“, Морски прасац беацх бар, Пхананас пуб, Цлуб „Боа“, „Ракхиа“ бар, „Пајол“ бар, „Живот“, „Театро Лоунге“ бар, Цхампагне бар „Поммерy“, „Цоде“ бар, Цлуб „Нина 2“, Цлуб „ИнРи“, Клуб младих Ријека, „Пепе россо“ бар,  „Бади“ пуб, „Мyстиqуе“ пуб, Роцк цаффе, „Милорд“ пуб,  Фасхион цафé „Лоббy“, „Тунел“,  „Тхе Беертија“,  „Цукарикафе“ бар,  Цлуб „Индиго“,  „Погон културе“

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

„Фиуманка“ – јуни „Фиумаре“ - мај/јуни; „Ри Роцк“ – децембар; Ријечке летње ноћи - јуни/јули; Лето на Градини – јуни/јули; „Хартера“ фестивал – септембар; Ходочашће на Велику Госпу – август; Ријечки карневал – јануар/фебруар; „Хомо си тећ“ – април; Међународни фестивал малих сцена – мај; Дани Светог Вида - јуни; Зајчеви дани – октобар/фебруар; Ријека Адвент – новембар; Јазз тиме – новембар; „МАЛИК фест“ – јуни; Ријечке степенице – август; Маријини дани – мај; Ревија луткарских позоришта – новембар; Ријека татто еџпо – децембар;

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бонавиа“, „Јадран“,“Небодер“, „Цонтинентал“

Хостели
„1Њ“, „Ана“, „Дас“, Омладински хостел Ријека, „Фун“, „Царневале“, „Кварнер“, „Дхарма“, „Кантрида“, „Корзо“, „Ријека“

ШОПИНГ

Центар града, Градска тржница, ТЦ „Тоњер Центер Ријека“, Западни Трговачки центар, Сувенирнице

Важни телефони

Јединствени број за хитне службе 112
Полиција  192
Ватрогасци  193
Хитна помоћ   194
Саобраћајна служба 0800 51 01
Саобраћајна полиција  335 521
Полицијска управа Приморско-горанска   430 333
Спашавање на мору  9155
Горска служба спашавања - дежурна служба 091 721 0000
Лучка капетанија 214 031
ХАК - Хрватски ауто клуб   1987
Саобраћајни центар Ријекапромета - стање на цестама у Ријеци 060 10 2102
Ветеринарска станица Ријека - дежурна служба 091 214 8822

Детаљи релације

Полазиште

СУБОТИЦА

Одредиште

РИЈЕКА

Ми користимо колачиће да бисмо побољшали ваше корисничко искуство на нашем веб сајту. Кориштењем нашег веб сајта прихватате употребу колачића.