Ред вожње TIRANA до МИЛАНО

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

 

Milano je glavni grad italijanske regije Lombardije i milanske Provincije. Drugi po veličini grad u Italiji naseljava oko 1,3 miliona stanovnika, dok je gradsko područje peto najveće u Evropskoj uniji sa procjenjenim stanovništvom od 4,3 miliona.

Grad je pod nazivom Mediolanum osnovao keltski narod Insubri. 222 p.n.e. osvajaju ga Rimljani, te je grad postao vrlo uspješan pod Rimskim Imperijem. Kasnije su Milanom vladale porodice Viskonti i Sforca, Španci u 16. vijeku i Austrijanci u 18. Godine 1796. Milano je osvojio Napoleon Bonaparta i ustanovio ga 1805. glavnim gradom Kraljevstva Italije. U doba Romantizma, Milano je bio važno kulturno središte Evrope u kojem je djelovao niz umjetnika, kompozitora i značajnih književnih ličnosti.

Milano je cijenjen kao svjetsko središte mode i dizajna, sa velikim globalnim uticajem u trgovini, industriji, muzici, sportu, književnosti, umjetnosti i masovnim medijima, što gradu donosi status "Alfa globalnog grada". Lombardijski metropolis posebno je poznat po modnim kućama i trgovinama, kao u čuvenoj ulici Montenapoleone, i Galeriji Viktora Emanuela, koja se smatra najstarijim trgovačkim centrom u svijetu.

Takođe, Milano je veoma poznat po muzičkoj, posebno opernoj tradiciji, kao dom više značajnih kompozitora, (Đuzepe Verdi) i teatara (Teatro alla Scala). Milano je poznat i po nekoliko značajnih muzeja, akademija, palata, crkava i biblioteka (Akademija Brera i Castello Sforzesco), i po dva slavna fudbalska tima: Milan i Inter. Sve navedeno Milano čini jednom od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, sa više od dva miliona posjeta godišnje.

ŠTA POSJETITI U MILANU

Milano je godinama jedan od najposjećenijih gradova Italije. Spoj modernog i rustičnog pružaju mogućnost ojećaja čari urbanog grada, dok u nekom od kafića uživate u italijanskom espresu.

1) Milanska katedrala (Duomo di Milano) sjedište je milanske arhiepiskopije. Građena od kraja 14. do sredine 19. vijeka katedrala u Milanu je druga po veličini u Italiji (od nje je veća samo Bazilika svetog Petra u Rimu) i druga po veličini gotička katedrala na svijetu, poslije katedrale u Sevilji.

2) Tajna večera (Leonarda da Vinčija) jedno je od najvećih svjetskih umjetničkih remek-djela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, vjerovatno između 1494. do 1498. godine. Tajna večera se nalazi u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja freske. Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je djelo od tada opet dostupno javnosti.

3) Milanska skala (Teatro alla Scala) je čuvena operska kuća u Milanu i nalazi se na istoimenom trgdu, Piazza della Scala. Neoklasična zgrada pozorišta izgrađena je u periodu 1776-1778. na mjestu nekadašnje crkve Santa Marija dela Skala. Teatar je svečano otvoren trećeg avgusta 1778. godine, a prva izvedena opera bila je " Europa riconosciuta " Antonija Salijerija. Operska sezona u Milanskoj skali tradicionalno počinje na dan zaštitnika grada Svetog Ambrozija, sedmog decembra.

4) Galerija Brera jedna je od najvećih galerija u Milanu i u svojoj kolekciji sadrži nekoliko remek-djela italijanske umjetnosti od 14. do 20. vijeka. U kolekciji galerije nalaze se neka od najznačajnijih djela Rafaela, Tintoreta, Andree Mantenja, Kanaleta, Žak-Luj Davida, Antonija Kanova i mnogih drugih.

5) Stadion Đuzepe Meaca, poznatiji kao San Siro, fudbalski je stadion dva poznata evropska kluba, i velika rivala: Milana i Intera. Stadion Đuzepe Meaca je drugi najveći stadion u Evropi, poslije stadiona Kamp Nou u Barseloni. Ime je dobio po proslavljenom italijanskom napadaču Đuzepeu Meaci koji je u svojoj karijeri nastupao za tri najveća i najpopularnija italijanska kluba: Inter, Milan i Juventus. Napravljen za SP u fudbalu 1934, na kome je održano finale turnira, renoviran je takođe zbog SP 1990. godime, ali je finale tada igrano u Rimu. Stadion Đuzepe Meaca je jedan od 29 stadiona u Evropi sa dozvolom od 5 zvjezdica UEFA, što znači da na njemu mogu da se održavaju finala Lige šampiona.