Ред вожње TIRANA до МАРИБОР

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

Марибор (нем.: Марбург ан дер Драу) је град у Републици Словенији, с отприлике 113.000 становника, што га чини другим по величини градом у држави. Лежи на реци Драви.

Марибор је смештен на 269,5 м надморске висине. Представља регионално седиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној држави Аустрији. Град лежи на обе обале реке Драве, на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. Најближи већи град је аустријски Грац, око 60 км северно од Марибора.

Пријемом Словеније у ЕУ, 2007. укинута је гранична контрола између Аустрије и Словеније, па је тако и гранични прелаз Шентиљ, недалеко од Марибора, постао део историје.

Популарне туристичке занимљивости града укључују Мариборску катедралу која датира из 12. века, грађену у готском стилу те Мариборску градску већницу, изграђену за време ренесансе. Такође, ту је и дворац из 15. века .

Марибор је дом најстарије винове лозе на свету, која је стара више од 400 година, а носи име Стара трта. Такође, у бројним виноградима и воћњацима у ближој околини града нуди се домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма.

Сваког јануара скијашки центар Мариборско Похорје домаћин је женског слалома и дивовских слаломских трка Светског алпинистичког скијашког купа, познатог као Златна лисица.

Сваке године у јуну се одржава фестивал Лент, на којем наступа велик број забављача, попут музичара и сл.