Ред вожње TIRANA до ТРСТ

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

Трст (тал. Триесте, њем. Триест) је град у Италији, на североисточној обали Јадранског мора.

Трст се налази на Тршћанском заливу на северном делу Јадранског мора. То је изразито погранични град који је државном границом посве одељен од градске околине и залеђа које припада Словенији, а с Италијом је повезан само уским појасом копна. Клима је средоземна.

Велико је саобраћајно значење града, посебно градске луке. Аутопутеви  град вежу с остатком Италије и Словенијом, али недостаје аутоцестовна веза са Хрватском (планирани смер Трст-Ријека). Трст је највећа лука на Јадранском мору и главна лука за континентски затворену Аустрију. На северном Јадрану постоји конкуренција трију великих лука (Трста, Копра и Ријеке). Постоје планови о удруживању лука Трста и Копра које су врло близу и стварања велике севернојадранске луке.

Главни трг у Трсту је Трг уједињења Италије (Пиазза Унитà д'Италиа), изграђен углавном током Хабсбуршке монархије, на којем се налазе Градска већница и фонтана  4 континента. Значајан је замак Мирамаре (Цастелло ди Мирамаре) грађен 1860. године за надвојводу Максимилијана. Постоје многе палате и цркве (значајна је катедрала св. Јуста). Могу се пронаћи и археолошки остаци из римског доба (значајно је римско позориште). Ту је и чувено Позориште Ђусепеа Вердија.