Ред вожње ТРСТ до NIRNBERG

Трст (тал. Триесте, њем. Триест) је град у Италији, на североисточној обали Јадранског мора.

Трст се налази на Тршћанском заливу на северном делу Јадранског мора. То је изразито погранични град који је државном границом посве одељен од градске околине и залеђа које припада Словенији, а с Италијом је повезан само уским појасом копна. Клима је средоземна.

Велико је саобраћајно значење града, посебно градске луке. Аутопутеви  град вежу с остатком Италије и Словенијом, али недостаје аутоцестовна веза са Хрватском (планирани смер Трст-Ријека). Трст је највећа лука на Јадранском мору и главна лука за континентски затворену Аустрију. На северном Јадрану постоји конкуренција трију великих лука (Трста, Копра и Ријеке). Постоје планови о удруживању лука Трста и Копра које су врло близу и стварања велике севернојадранске луке.

Главни трг у Трсту је Трг уједињења Италије (Пиазза Унитà д'Италиа), изграђен углавном током Хабсбуршке монархије, на којем се налазе Градска већница и фонтана  4 континента. Значајан је замак Мирамаре (Цастелло ди Мирамаре) грађен 1860. године за надвојводу Максимилијана. Постоје многе палате и цркве (значајна је катедрала св. Јуста). Могу се пронаћи и археолошки остаци из римског доба (значајно је римско позориште). Ту је и чувено Позориште Ђусепеа Вердија.

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.