Ред вожње ТРСТ до ПАДОВА

Трст (тал. Триесте, њем. Триест) је град у Италији, на североисточној обали Јадранског мора.

Трст се налази на Тршћанском заливу на северном делу Јадранског мора. То је изразито погранични град који је државном границом посве одељен од градске околине и залеђа које припада Словенији, а с Италијом је повезан само уским појасом копна. Клима је средоземна.

Велико је саобраћајно значење града, посебно градске луке. Аутопутеви  град вежу с остатком Италије и Словенијом, али недостаје аутоцестовна веза са Хрватском (планирани смер Трст-Ријека). Трст је највећа лука на Јадранском мору и главна лука за континентски затворену Аустрију. На северном Јадрану постоји конкуренција трију великих лука (Трста, Копра и Ријеке). Постоје планови о удруживању лука Трста и Копра које су врло близу и стварања велике севернојадранске луке.

Главни трг у Трсту је Трг уједињења Италије (Пиазза Унитà д'Италиа), изграђен углавном током Хабсбуршке монархије, на којем се налазе Градска већница и фонтана  4 континента. Значајан је замак Мирамаре (Цастелло ди Мирамаре) грађен 1860. године за надвојводу Максимилијана. Постоје многе палате и цркве (значајна је катедрала св. Јуста). Могу се пронаћи и археолошки остаци из римског доба (значајно је римско позориште). Ту је и чувено Позориште Ђусепеа Вердија.

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.