Ред вожње ТУЗЛА до БЕЧ

Град Тузла административни је центар те привредни, културни и образовни центар Тузланског кантона и економско-географске регије североисточне Босне. Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене општине и Тузланског кантона.Такође је и привредни, културни, спортски, образовни центар североисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. 
Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству солИ, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.
Природни ресурси и богата налазишта енергетских и минералних сировина били су опредељујући  фактор за усмеравање досадашњег привредног  развоја овог подручја, а уједно су и важан ослонац будућег развоја.
Тузлу је најстаријим или једним од најстаријих насеља у Европи учинила њена посебна геолошка прошлост. Наиме, велики део Европе, у давној геолошкој прошлости, представљао је дно Панонског мора. И последњи остаци овога мора повукли су се са садашње површине пре 10 милиона година. Само испод Тузле ово море оставило је траг у виду 350 милиона тона сланих стена и слане воде. Слана вода избијала је на површину, људи су је прерађивали у со још у неолиту. После су оформили бунаре, који су постајали све савременији, а слана вода је временом постала основом хемијске индустрије у савременој Тузли.
18. јула 2003. године, локалне власти су одлучили да велику количину слане воде извуку на површину, у претходно припремљено дно, тако је Тузла данас једини град у Европи који има слано језеро и једини град на свету чије је слано језеро истовремено и купалиште и плажа у најужем историјском центру града. Вода сланог Панонског језера је наводно и лековита.
Тузла има велику индустријску традицију, засновану на богатим налазиштима соли и угља.
Данас је Тузла град нове енергије, последњих година доживљава велику експанзију градње, наглог и брзог развоја.

 

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом