Ред вожње УЛЦИЊ до ЉУБЉАНА

U V vijeku prije nove ere, ilirsko pleme Ardijeji osnovalo je prvi veliki grad na Jadranu koji se danas prostire na teritoriji Skadarskog jezera i planine Rumije, na površini od  255 km2. Ulcinj je grad koji tokom svog postojanja predstavlja pravi primjer multietničkog i multikonfesionalnog sklada sa ljubaznim stanovništvom koje je uvijek spremno da ugosti turiste iz svih krajeva svijeta. Smješten je na južnom dijelu jadranskog primorja a njegovo područje karakteriše raznovrsno prirodno bogatstvo koje objedinjuje najduže pješčane plaže u Evropi, rijeku Bojanu, Šasko jezero i Maslinadu.

Ovaj grad predstavlja poželjnu turističku destinaciju u kojoj preovladava mediteranska klima, posebno karakteristična po tome što čini ovaj grad toplijim od mnogih primorskih gradova.  Naime, Ulcinj ima najviše sunčanih sati na području Jadrana – 2706 časova godišnje što omogućava trajanje sezone i preko šest mjeseci – od maja do oktobra. Srednja godišnja temperatura iznosi 16, 5 °C koju u velikoj mjeri regulišu bura, ugo i maestral. 

U svijetu je poznat kao banjsko i klimatsko liječilište bogato sumpornom mineralnom vodom, ljekovitim blatom, morskom soli i ljekovitim plažama poput Velike plaže koja se prostire na dužini od trinaest kilometara obuhvatajući područje od uvale Porta Milena do ušća rijeke Bojane. 

U ovom najvedrijem području Sredozemlja nalazi se stanište za dvadesetak hiljada ptica među kojima su i pelikani, čaplje, patke i kormorani.

Ono što ga nadasve čini jedinstvenim u odnosu na ostala turistička mjesta u Crnoj Gori je Spomenik prirode - Valdanos i Ada Bojana. 

Uvala Valdanos sa plažom dugom 376 metara predstavlja izvor prirodne harmonije na kojem se nalazi najveći spomenik maslinarstva u Crnoj Gori sa osamnaest hiljada stabala maslina, prosječne starosti od oko osamsto godina. Na području Valdanosa rasprostranjena je endemska mediteranska vrsta voga / lažina koja živi isključivo u predjelu Sredozemnog mora. 

Ada Bojana predstavlja rijedak prirodni fenomen s obzirom na činjenicu da je dno njenog korita na dva ili pet metara ispod nivoa mora na dužini od trideset šest kilometara uzvodno. U njenom koritu nalazi se i morska i riječna voda. Predstavlja prirodni rezervat od izuzetnog značaja za biljni i životinjski svijet. 

Za ljubitelje kulturno – istorijskih sadržaja svakako su nezaobilazne posjete Starom gradu Šasu, Starom Ulcinju, hamamu i čaršiji, Kuli Balšića i Sahat kuli, Crkvi – džamiji u Starom gradu, Džamiji pomoraca, Turbeu Šabetaja Cvija i Crkvi Svetog Nikole.

Ljepota ovih prekrasnih predjela najbolje se ogleda u filmskm ostvarenjima poznatih režisera poput Živka Nikolića, Dušana Vukotića i Srđana Dragojevića. 

Prema predanju, ovaj grad preko 200 godina bio je sigurna luka najpoznatijih gusara na Jadranu. Sudeći po mnogobrojnim spisima, vjeruje se da je čuveni španski pisac Miguel de Servantes bio je u zatočeništvu ulcinjskih gusara, što mu je poslužilo kao inspiracija za pisanje jednog od najslavnijih djela svjetske literature – „Don Kihota“. 

---

Ulcinjske plaže

Pješčane: „Ada Bojana“, „Miami beach“, „Safari“, „MCM“, „Kite Surf Dolcinium“, „Tampico“, „Toni Grill“, „Tropicana“, „Ivana“, „Mojito“, „Coco“, Mala plaža, „Adriatica“, „Saranda“, „Copacabana“

Stjenovite: „Albatros“, „Aquarius“, Ženska plaža, „Valdanos“, „Liman II“, „Sapore di Mare“

---

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Otrant“, „Olympic“, „Bellevue“, „Ada“, „Mediteran“, „Albatros“, „Velika Plaža“, „Dvori Balšića“, „Palata Venezia“, „Laguna“, „Grand“, „Riva“, „Biser“, „Aida“, „Imperial“

Kampovi
„Ada Bojana“, „Copacabana“, „Miami“, „Safari“, „Tomi“, „Tropikana“

---

Najznačajnije manifestacije

Dječiji festival – februar;

Dan Opštine Ulcinj – april;

Pro Beach socker - april,

Kite Surf takmičenje – jun;

Southern Soul festival – jun;

Old Timer Fest – jul;

Sajam knjiga - jul,

Manifestacija za gusare i Servantesa – avgust,

Ljetnja scena – avgust;

Dolcinium International festival – oktobar;

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.