Ред вожње УЖИЦЕ до ЉУБЉАНА

О станици УЖИЦЕ

У котлини реке Ђетиње, омеђеном врховима Таре, Маљена и Златибора, испод остатака средњовековне тврђаве, налази се град Ужице, центар Златиборског округа, у коме данас живи више од 70 хиљада људи. Ужице је регионални центар културе, туризма, металске и машинске индустрије и воћарства. Овим брдско-планинским крајем доминирају шуме, а највиши врх Торник налази се на планини Златибор. Кроз Златибор пролази аутопут од Београда до приморја, а успостављене су директне аутобуске линије са Београдом, Новим Садом и другим градовима. Такође, кроз град пролази и железничка линија Београд - Бар, а уједно су и аутобуске линије добро повезане са околним градовима.

Ужице је простор који на јединствен начин спаја модерно и традиционално, оригиналне културне токове и традиционални живот из прошлости.

Први поуздани помен града пронађен је у документу Дубровачког архива од 9. октобра 1329. године.

У 16. веку Ужице је било центар нахије и кадилука, а током 17. века постаје значајан занатски и културни центар.

У самом центру Ужица, на Тргу Светог Саве, на дрвеним стубовима почива чувена Јокановића кућа. Саграђена давно, али реновирана у последњој деценији и претворена у музејску поставку, која својим изгледом, намештајем и лепотом приказује грађански живот у Ужицу крајем 19. века.

Ужице нуди низ најбољих ресторана који служе веома укусну и приступачну храну, углавном из традиционалне кухиње. Већина ових ресторана налази се у пријатном амбијенту, на обалама реке Ђетиње и поред ужичких четинара и планинских предела.

Посебна пажња посвећена је сеоском туризму, који у комбинацији са богатством флоре, воде и чистог ваздуха чини ово подручје дивно јединственим. Туризам цвета деценијама, а томе су у великој мери допринели Национални парк Тара, Парк природе Златибор и Мокра Гора.

Ноћни живот

Дискотеке "Клуб Скала", "Флеш клуб"

Ресторани

„Наша прича“, „Ресторан Вагон“, „Сијеста Ужице“, „Моја река“, „Gold fish“

Таверне

„Акустика“, „Бистро 1901“, „Код Шула“, „Водопади“, "C'est La Vie"

Најзначајније манифестације

Филмски фестивал Кустендорф, Јесен у Злакуси, Ужичко лето, Завичајни дани Мокре Горе, Скокови са Старог железничког моста, Југословенски позоришни фестивал

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Ужичка гостионица“, „Златиборски пут“, „Ника“, „Радан“, „Табана Б&Б“

Шопинг

Ретаил парк "Нест", Тржни центар "Крчагово", "Парис Схоппинг Малл", ЛЦ Ваикики

Важни телефони

Аутобуска станица +381 31602630

Дом Здравља +381 31524783

Полиција 92, 031 513 688

Хитна помоћ 94, 031 514 200

Пошта 031 511 144

Ватрогасна служба 93, 031 521 331

О дестинацији ЉУБЉАНА

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније. Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.

Детаљи релације

Полазиште

УЖИЦЕ

Одредиште

ЉУБЉАНА

Обрни смер