Ред вожње УЖИЦЕ до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

О станици УЖИЦЕ

У котлини реке Ђетиње, омеђеном врховима Таре, Маљена и Златибора, испод остатака средњовековне тврђаве, налази се град Ужице, центар Златиборског округа, у коме данас живи више од 70 хиљада људи. Ужице је регионални центар културе, туризма, металске и машинске индустрије и воћарства. Овим брдско-планинским крајем доминирају шуме, а највиши врх Торник налази се на планини Златибор. Кроз Златибор пролази аутопут од Београда до приморја, а успостављене су директне аутобуске линије са Београдом, Новим Садом и другим градовима. Такође, кроз град пролази и железничка линија Београд - Бар, а уједно су и аутобуске линије добро повезане са околним градовима.

Ужице је простор који на јединствен начин спаја модерно и традиционално, оригиналне културне токове и традиционални живот из прошлости.

Први поуздани помен града пронађен је у документу Дубровачког архива од 9. октобра 1329. године.

У 16. веку Ужице је било центар нахије и кадилука, а током 17. века постаје значајан занатски и културни центар.

У самом центру Ужица, на Тргу Светог Саве, на дрвеним стубовима почива чувена Јокановића кућа. Саграђена давно, али реновирана у последњој деценији и претворена у музејску поставку, која својим изгледом, намештајем и лепотом приказује грађански живот у Ужицу крајем 19. века.

Ужице нуди низ најбољих ресторана који служе веома укусну и приступачну храну, углавном из традиционалне кухиње. Већина ових ресторана налази се у пријатном амбијенту, на обалама реке Ђетиње и поред ужичких четинара и планинских предела.

Посебна пажња посвећена је сеоском туризму, који у комбинацији са богатством флоре, воде и чистог ваздуха чини ово подручје дивно јединственим. Туризам цвета деценијама, а томе су у великој мери допринели Национални парк Тара, Парк природе Златибор и Мокра Гора.

Ноћни живот

Дискотеке "Клуб Скала", "Флеш клуб"

Ресторани

„Наша прича“, „Ресторан Вагон“, „Сијеста Ужице“, „Моја река“, „Gold fish“

Таверне

„Акустика“, „Бистро 1901“, „Код Шула“, „Водопади“, "C'est La Vie"

Најзначајније манифестације

Филмски фестивал Кустендорф, Јесен у Злакуси, Ужичко лето, Завичајни дани Мокре Горе, Скокови са Старог железничког моста, Југословенски позоришни фестивал

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Ужичка гостионица“, „Златиборски пут“, „Ника“, „Радан“, „Табана Б&Б“

Шопинг

Ретаил парк "Нест", Тржни центар "Крчагово", "Парис Схоппинг Малл", ЛЦ Ваикики

Важни телефони

Аутобуска станица +381 31602630

Дом Здравља +381 31524783

Полиција 92, 031 513 688

Хитна помоћ 94, 031 514 200

Пошта 031 511 144

Ватрогасна служба 93, 031 521 331

О дестинацији ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

До Плитвица је најлакше доћи аутобусом и то из свих већих градова у Хрватској:

Детаљи релације

Полазиште

УЖИЦЕ

Одредиште

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Обрни смер