Ред вожње УЖИЦЕ до РУМА

О станици УЖИЦЕ

У котлини реке Ђетиње, омеђеном врховима Таре, Маљена и Златибора, испод остатака средњовековне тврђаве, налази се град Ужице, центар Златиборског округа, у коме данас живи више од 70 хиљада људи. Ужице је регионални центар културе, туризма, металске и машинске индустрије и воћарства. Овим брдско-планинским крајем доминирају шуме, а највиши врх Торник налази се на планини Златибор. Кроз Златибор пролази аутопут од Београда до приморја, а успостављене су директне аутобуске линије са Београдом, Новим Садом и другим градовима. Такође, кроз град пролази и железничка линија Београд - Бар, а уједно су и аутобуске линије добро повезане са околним градовима.

Ужице је простор који на јединствен начин спаја модерно и традиционално, оригиналне културне токове и традиционални живот из прошлости.

Први поуздани помен града пронађен је у документу Дубровачког архива од 9. октобра 1329. године.

У 16. веку Ужице је било центар нахије и кадилука, а током 17. века постаје значајан занатски и културни центар.

У самом центру Ужица, на Тргу Светог Саве, на дрвеним стубовима почива чувена Јокановића кућа. Саграђена давно, али реновирана у последњој деценији и претворена у музејску поставку, која својим изгледом, намештајем и лепотом приказује грађански живот у Ужицу крајем 19. века.

Ужице нуди низ најбољих ресторана који служе веома укусну и приступачну храну, углавном из традиционалне кухиње. Већина ових ресторана налази се у пријатном амбијенту, на обалама реке Ђетиње и поред ужичких четинара и планинских предела.

Посебна пажња посвећена је сеоском туризму, који у комбинацији са богатством флоре, воде и чистог ваздуха чини ово подручје дивно јединственим. Туризам цвета деценијама, а томе су у великој мери допринели Национални парк Тара, Парк природе Златибор и Мокра Гора.

Ноћни живот

Дискотеке "Клуб Скала", "Флеш клуб"

Ресторани

„Наша прича“, „Ресторан Вагон“, „Сијеста Ужице“, „Моја река“, „Gold fish“

Таверне

„Акустика“, „Бистро 1901“, „Код Шула“, „Водопади“, "C'est La Vie"

Најзначајније манифестације

Филмски фестивал Кустендорф, Јесен у Злакуси, Ужичко лето, Завичајни дани Мокре Горе, Скокови са Старог железничког моста, Југословенски позоришни фестивал

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Ужичка гостионица“, „Златиборски пут“, „Ника“, „Радан“, „Табана Б&Б“

Шопинг

Ретаил парк "Нест", Тржни центар "Крчагово", "Парис Схоппинг Малл", ЛЦ Ваикики

Важни телефони

Аутобуска станица +381 31602630

Дом Здравља +381 31524783

Полиција 92, 031 513 688

Хитна помоћ 94, 031 514 200

Пошта 031 511 144

Ватрогасна служба 93, 031 521 331

О дестинацији РУМА

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу.

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.

Детаљи релације

Полазиште

УЖИЦЕ

Одредиште

РУМА

Обрни смер