Ред вожње ВАРБЕРГ до ХЕЛСИНГБОРГ

Варберг (шве. Варберг) је град на југозападу Шведске у Грофовији Халланд, где је један од већих урбаних центара. Варберг је истовремено и седиште истоимене општине.

Варберг се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 490 км југозападно.

Варберг се сместио на источној обали Каттегата, дела Северног мора. Градско подручје је бреговито, а надморска висина се креће 0-30 м.
Варберг се образовао на источној обали Каттегата, залива Северног мора. Обала у овом делу је песковита, што погодује развоју туризма.

Варберг се први пут помиње 1280. године. Током првих векова настанка насеље је више пута сељено. У овом раздобљу град и околина су у поседу Данске.
После споразума у Роскилдеу 1658. године Шведска добија подручја на данашњем југу државе, па се Варберг припаја Шведској.

После два века таворења поновни замах Варберг доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице.

Варберг је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 28.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 59.000 становника (податак из 2012. г.). Последњих деценија број становника у граду расте.

Данас је Варберг савремени град са развијеном индустријом. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.

Главне знаменитости Варберга су очувано старо градско језгро и Барбершка тврђава.

Хелсингборг је град и општина која се налази у Скåнеу (Сканији), јужној Шведској, на најужем дијелу Ересунда. Удаљен је од данског града Хелсингера 4 км, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом. Хелсингборг је значајан индустријски град и има другу највећу луку у Шведској. По величини, Хелсингборг је девети највећи град Шведске и други највећи град Сканије са 91.640 становника. Град је основан 1086. године, што га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Вјерује се да је ово подручје било насељено већ крајем 10. вијека.

Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. вијеку саграђен је градски дворац и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 м. У 14. вијеку људи су се почели насељавати на обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 м, која и дан-данас постоји (рестаурисана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово вријеме био један од значајнијих градова Данске.

1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. вијеку град је веома оштећен и велики дио становништва је избјегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали заузети град, али без успјеха. Ово вријеме је прожето ратним стањем, ширењем шведског утјецаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. вијека Хелсингборг се почиње знатно опорављати.
Данас је Хелсинборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Посљедње двије деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској.
Један од 4 братска града Хелсингборгу је и хрватски Дубровник.