Ред вожње ВЕЛИКА ПЛАНА до БОРАС

Велика Плана је градско насеље у Србији, у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 16210 становника.Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. 
После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.
Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.
Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XВИИИ и XИX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).
Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци".
Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.

 

Борaс (швед. Borås) је град у Шведској, у југозападном делу државе. Град је у оквиру Вестра Јеталанд округа, где је други град по значају. Борaс је истовремено и седиште истоимене општине.

Град Борaс се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 410 км југозападно. Од првог већег града, Гетеборга, град се налази 60 км источно.

Борaс се развио у области Западни Јеталанд. Градско подручје је веома покренутог тла. Надморска висина града је око 140 м.

Клима у Борaсу је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Борaс је смештен на реци Вискан, која кривуда кроз град, има лепо уређене обале и представља његов симбол.

Подручје Борaса било је насељено још у време праисторије. Насеље, које се образовало у средњем веку, добило је градска права 1621. године, а дао их је шведски краљ Густав II Адолф.

Борaс је четири пута  оштећен због великих пожара: 1681, 1727, 1822. и 1827. године.

Нагли развој Борaс доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Борaс је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 66.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 104.000 становника (податак из 2012. г.). Последњих деценија број становника у граду лагано расте.

До средине 20. века Борaс су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије.

Данас је Борaс савремени град са развијеном индустријом, посебно оном која спада под хајтек (у граду су значајни погони "Ериксона"). Последње две деценије се развијају трговина, услуге и туризам.