Ред вожње ВЕЛИКА ПЛАНА до ХЕРЦЕГ НОВИ

Велика Плана је градско насеље у Србији, у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 16210 становника.Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. 
После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.
Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.
Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XВИИИ и XИX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).
Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци".
Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.

Herceg Novi, grad sa specifičnom mikroklimom i više od 200 sunčanih dana godišnje, postaje jedna od najposjećenijih turističkih destinacija Crne Gore.

Smješten na ulazu u jedan od najljepših svjetskih zaliva Boku Kotorsku i podno planine Orjen Herceg Novi turistima nudi bogato spomeničko nasljeđe, manastire i crkve, brojna utvrđenja poput Španjole, Kanli Kule, Sat Kule i nadaleko poznata stepeništa, po kojima je i dobio nadimak „Grad od skalina“.

Prvo ime Herceg Novog je bilo Sveti Stefan, kada je i osnovan 1382. godine u sastavu Kraljevine Bosne za vrijeme vladavine kralja Tvrtka Prvog Kotromaniću. Tvrtkova želja je bila da Kraljevina Bosna dobije sopstvenu luku kako bi bila trgovinski nezavisan od Dubrovnika. Dubrovčani su stoga blokirali grad i primorali Tvrtka da prizna njihov monopol nad trgovinom soli. Poslije Tvrtkove smrti, vojvoda Sandalj Hranić Kosača je zadobio naselje.

Svoje današnje ime, Herceg Novi, dobio je u vrijeme vladavine Sandaljevog sestrića, hercega od Svetoga Save Stefana Vukčića Kosače, kada je doživio i najveći procvat i razvoj. Turci ga osvajaju 1482. godine i vladaju njime dva vijeka, sve do 1687. godine.

Nakon toga na njegovom tlu smjenjuju se razni narodi i civilizacije, ostavljajući duboke tragove na istoriju, kulturu i ukupan razvoj ovoga kraja. Nakon Turaka grad osvajaju Mlečani, koji vladaju sve do propasti Mletačke republike 1797. godine. Od tada dolazi do čestih promjena uprave u Herceg Novom.

Hrceg Novi je poznat po izrazito bogatom kulturnom programu koji u ljetnjim mjesecima obuhvata prije svega tradicionalni filmski i muzički festival. Naravno, manifestacije se značajnim djelom organizuju i ostalih mjeseci, što doprinosi da grad „živi“ tokom čitave godine.