Ред вожње БЕЧ до УЛЦИЊ

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом

U V vijeku prije nove ere, ilirsko pleme Ardijeji osnovalo je prvi veliki grad na Jadranu koji se danas prostire na teritoriji Skadarskog jezera i planine Rumije, na površini od  255 km2. Ulcinj je grad koji tokom svog postojanja predstavlja pravi primjer multietničkog i multikonfesionalnog sklada sa ljubaznim stanovništvom koje je uvijek spremno da ugosti turiste iz svih krajeva svijeta. Smješten je na južnom dijelu jadranskog primorja a njegovo područje karakteriše raznovrsno prirodno bogatstvo koje objedinjuje najduže pješčane plaže u Evropi, rijeku Bojanu, Šasko jezero i Maslinadu.

Ovaj grad predstavlja poželjnu turističku destinaciju u kojoj preovladava mediteranska klima, posebno karakteristična po tome što čini ovaj grad toplijim od mnogih primorskih gradova.  Naime, Ulcinj ima najviše sunčanih sati na području Jadrana – 2706 časova godišnje što omogućava trajanje sezone i preko šest mjeseci – od maja do oktobra. Srednja godišnja temperatura iznosi 16, 5 °C koju u velikoj mjeri regulišu bura, ugo i maestral. 

U svijetu je poznat kao banjsko i klimatsko liječilište bogato sumpornom mineralnom vodom, ljekovitim blatom, morskom soli i ljekovitim plažama poput Velike plaže koja se prostire na dužini od trinaest kilometara obuhvatajući područje od uvale Porta Milena do ušća rijeke Bojane. 

U ovom najvedrijem području Sredozemlja nalazi se stanište za dvadesetak hiljada ptica među kojima su i pelikani, čaplje, patke i kormorani.

Ono što ga nadasve čini jedinstvenim u odnosu na ostala turistička mjesta u Crnoj Gori je Spomenik prirode - Valdanos i Ada Bojana. 

Uvala Valdanos sa plažom dugom 376 metara predstavlja izvor prirodne harmonije na kojem se nalazi najveći spomenik maslinarstva u Crnoj Gori sa osamnaest hiljada stabala maslina, prosječne starosti od oko osamsto godina. Na području Valdanosa rasprostranjena je endemska mediteranska vrsta voga / lažina koja živi isključivo u predjelu Sredozemnog mora. 

Ada Bojana predstavlja rijedak prirodni fenomen s obzirom na činjenicu da je dno njenog korita na dva ili pet metara ispod nivoa mora na dužini od trideset šest kilometara uzvodno. U njenom koritu nalazi se i morska i riječna voda. Predstavlja prirodni rezervat od izuzetnog značaja za biljni i životinjski svijet. 

Za ljubitelje kulturno – istorijskih sadržaja svakako su nezaobilazne posjete Starom gradu Šasu, Starom Ulcinju, hamamu i čaršiji, Kuli Balšića i Sahat kuli, Crkvi – džamiji u Starom gradu, Džamiji pomoraca, Turbeu Šabetaja Cvija i Crkvi Svetog Nikole.

Ljepota ovih prekrasnih predjela najbolje se ogleda u filmskm ostvarenjima poznatih režisera poput Živka Nikolića, Dušana Vukotića i Srđana Dragojevića. 

Prema predanju, ovaj grad preko 200 godina bio je sigurna luka najpoznatijih gusara na Jadranu. Sudeći po mnogobrojnim spisima, vjeruje se da je čuveni španski pisac Miguel de Servantes bio je u zatočeništvu ulcinjskih gusara, što mu je poslužilo kao inspiracija za pisanje jednog od najslavnijih djela svjetske literature – „Don Kihota“. 

---

Ulcinjske plaže

Pješčane: „Ada Bojana“, „Miami beach“, „Safari“, „MCM“, „Kite Surf Dolcinium“, „Tampico“, „Toni Grill“, „Tropicana“, „Ivana“, „Mojito“, „Coco“, Mala plaža, „Adriatica“, „Saranda“, „Copacabana“

Stjenovite: „Albatros“, „Aquarius“, Ženska plaža, „Valdanos“, „Liman II“, „Sapore di Mare“

---

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Otrant“, „Olympic“, „Bellevue“, „Ada“, „Mediteran“, „Albatros“, „Velika Plaža“, „Dvori Balšića“, „Palata Venezia“, „Laguna“, „Grand“, „Riva“, „Biser“, „Aida“, „Imperial“

Kampovi
„Ada Bojana“, „Copacabana“, „Miami“, „Safari“, „Tomi“, „Tropikana“

---

Najznačajnije manifestacije

Dječiji festival – februar;

Dan Opštine Ulcinj – april;

Pro Beach socker - april,

Kite Surf takmičenje – jun;

Southern Soul festival – jun;

Old Timer Fest – jul;

Sajam knjiga - jul,

Manifestacija za gusare i Servantesa – avgust,

Ljetnja scena – avgust;

Dolcinium International festival – oktobar;