Ред вожње ВЕНЕЦИЈА до ПАДОВА

Аутобус од ВЕНЕЦИЈА до ПАДОВА не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 37 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 40 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње ВЕНЕЦИЈА - ПАДОВА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ВЕНЕЦИЈА до ПАДОВА су:ČRNJA TOURS d.o.o. Rovinj.

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.