Ред вожње ВЕРОНА до DRAČ

Верона, град на северу Италије броји око 250 000 становника, други је по величини у покрајини Венето. Клима у Верони је измењено средоземна са утицајем континенталног Севера. Зиме су изразито хладне са пуно магле, а лета веома топла. 
Верона је дуго била под римском влашћу,основана је у четвртом веку п.н.е. 1107. године постаје независна држава, мада је релативно брзо доспела под утицај држава са севера Италије. Након пада Наполеона постаје главно војно упориште. 1866. припада званичном саставу уједињене Италије.
Поред тога што га називају „Градом романтике“ Верона се може похвалити великим бројем (више од 50) сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, мостовима, раскошним вртовима и величанственим палатама.
Као и већина градова у Италији, Верона је бисер средњовјековне архиктектуре и уметности. Такође је савршен спој урбаног стила с античким, ренесансним примесама. Због вредности и значаја бројних историских зграда, Верона се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Док други градови у Италији привлаче туристе из целог света историским причама и раскошним грађевинама, Верона има нешто више, причу о Ромеу и Јулији, најлепшу љубавну причу. Мелодрама Виљема Шекспира о Ромеу и Јулији, који су за своју љубав жртвовали животе, постала је симол овог града који сваке године привуче око три милиона туриста. 
Међу бројним знаменитостима, нарочито је привлачан римски театар Арена, саграђен у првом веку имао је 22.000 места што говори да је по величини трећи театар у Италији. Арена је данас средиште оперских и позоришних педстава. Остаци градских зидина из 265. године се налазе уз саму Арену. 
Кућа породице Капулети која датира из 13. вијека, познатија као Јулијина кућа. Украшена готским прозорима и балконом са којег је Јулија разговорила са Ромеом.
Кућа породице Монтеки, Ромеова кућа датира из 13. вијека и није отворена за посете јер се налази у лошем стању. 
Црква Сан Зено Мађоре,богато украшена, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и сјеверне Италије подигнута је у петом веку. 
Готска црква Санта Анастазија и цркве Санта Марија Антика су цркве са заносном архитектуром.
Палату дел Капитано, музеј у ком се чувају многа вредна дела италијанског сликарства и гробнице породице Салиђери из 14. века. 
Мост Касталвекио дуг метара, познат као мост Склигери грађен је у периоду од 1354. до 1356. године. И то од стране Кангранде ИИ дела Сцала.
Након уживања у култури и историји опустите се уз језеро Гарда, уједно највеће језеро у Италији и забавном парку Гардаланду.

Драч (албански Дуррëс) је град и лука на обали Јадранског мора, главни град дистрикта Дуррëс и Драчког округа те други по величини град у Албанији. Налази се 33 км западно од Тиране, с којом је повезан аутопутем.
Драч је један  од најстаријих градова у Албанији. Његов стратегијски значај увелико је опредељивао судбину целе земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у историји.
Вековима је био највећа лука у европском делу Турског царства. Када је Албанија постала независна 1912. године, Драч је био њен главни град. То је остао до 1920. године.
Град Драч данас има око 200.000 становника, док метрополитенско подручје има око 265.000 становника.Туристички је центар и највећа лука у Албанији. Испод старог града развио се нови град с булеварима и шеталиштима. Неколико трајеката прометује сваки дан према Италији. На јужном делу, уз плажу, изграђено је много хотела. Драч је познат и по морским специјалитетима. У близини се налази модерни аеродром, што додатно појачава туристички развој.
Северни део града предвиђен је за развој елитног туризма, где су 2009. године с градњом започела многа елитна обална одмаралишта.Насеља из околине Драча позната су по производњи доброг вина и укусним јелима.