Ред вожње ВЕРОНА до ПУЛА

Верона, град на северу Италије броји око 250 000 становника, други је по величини у покрајини Венето. Клима у Верони је измењено средоземна са утицајем континенталног Севера. Зиме су изразито хладне са пуно магле, а лета веома топла. 
Верона је дуго била под римском влашћу,основана је у четвртом веку п.н.е. 1107. године постаје независна држава, мада је релативно брзо доспела под утицај држава са севера Италије. Након пада Наполеона постаје главно војно упориште. 1866. припада званичном саставу уједињене Италије.
Поред тога што га називају „Градом романтике“ Верона се може похвалити великим бројем (више од 50) сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, мостовима, раскошним вртовима и величанственим палатама.
Као и већина градова у Италији, Верона је бисер средњовјековне архиктектуре и уметности. Такође је савршен спој урбаног стила с античким, ренесансним примесама. Због вредности и значаја бројних историских зграда, Верона се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Док други градови у Италији привлаче туристе из целог света историским причама и раскошним грађевинама, Верона има нешто више, причу о Ромеу и Јулији, најлепшу љубавну причу. Мелодрама Виљема Шекспира о Ромеу и Јулији, који су за своју љубав жртвовали животе, постала је симол овог града који сваке године привуче око три милиона туриста. 
Међу бројним знаменитостима, нарочито је привлачан римски театар Арена, саграђен у првом веку имао је 22.000 места што говори да је по величини трећи театар у Италији. Арена је данас средиште оперских и позоришних педстава. Остаци градских зидина из 265. године се налазе уз саму Арену. 
Кућа породице Капулети која датира из 13. вијека, познатија као Јулијина кућа. Украшена готским прозорима и балконом са којег је Јулија разговорила са Ромеом.
Кућа породице Монтеки, Ромеова кућа датира из 13. вијека и није отворена за посете јер се налази у лошем стању. 
Црква Сан Зено Мађоре,богато украшена, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и сјеверне Италије подигнута је у петом веку. 
Готска црква Санта Анастазија и цркве Санта Марија Антика су цркве са заносном архитектуром.
Палату дел Капитано, музеј у ком се чувају многа вредна дела италијанског сликарства и гробнице породице Салиђери из 14. века. 
Мост Касталвекио дуг метара, познат као мост Склигери грађен је у периоду од 1354. до 1356. године. И то од стране Кангранде ИИ дела Сцала.
Након уживања у култури и историји опустите се уз језеро Гарда, уједно највеће језеро у Италији и забавном парку Гардаланду.

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.