Ред вожње ВРЊАЧКА БАЊА до БИЈЕЉИНА

О станици ВРЊАЧКА БАЊА

Врњачка Бања је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком округу са нешто више од 9.200 становника. Налази се у централној Србији, између планине Гоч (1216 м) и Западне Мораве. То је највећа бања у Србији, као и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у земљи. Преко Краљева и Крушевца је повезанa аутопутем и железницом са свим осталим областима у Србији.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који са Гоча дува према Западној Морави, а зиме снежне и без оштрих мразева. У Врњачкој Бањи постоји седам минералних извора.

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. Између 2. и 4. века Римљани су изградили лечилиште АКУАЕ ОРЦИНАЕ на врелом минералном извору у Врњаку. Развој савремене Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

Главна привредна грана овог места је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу новина у презентацији туристичког потенцијала, и једна је од ретких туристичких дестинација у Србији где постоји туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card, преко које је могуће остварити читав низ попуста при куповини робе или услуга.

Централно место у животу Врњачке Бање припада прелепом бањском шеталишту које се са једне стране простире уз Врњачку реку, док се на другој налазе кафићи, ресторани, продавнице и још много тога што може привући пажњу шетача.

Ноћни живот

Ноћни клуб „Podroom“

Ресторани

„Код Коча“, Круна, Дукат, 3еМ, Савка, Гочко, Вук, Краљица, Кућа, Сан, Снежник, „Код Кумова“, Хоризонт

Кафићи

Краљ, Лидо, Арт, кафе Театар, Трокадеро, Boss, In, Paris, Lido, Art, La Vida

Манифестације

Међународни врњачки карневал, "Lovefest", „Пољуби ме“, „На Десанки дан“, „Сајам цвећа и старих заната“, манифестација „Златне нити“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Тонанти, Фонтана Врњачка Бања, Pegaz Holiday Resort, Mini Hotel Vienna, Villa Emilia, Apartments Passage

Шопинг

Тржни центар Врњачка Бања, "Zepterme", New Shanghai robna kuća, Тржни центар Брђовић

Важни телефони

Аутобуска станица 036 612 446

Пошта 036 611 887

Хитна помоћ 036 611 124

Апотека 036 616 010

Ватрогасна служба 036 611 123

Полиција 036 611 122

О дестинацији БИЈЕЉИНА

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Детаљи релације

Полазиште

ВРЊАЧКА БАЊА

Одредиште

БИЈЕЉИНА

Обрни смер