Ред вожње ЖАБЉАК до БАЧКА ТОПОЛА

Жабљак је градско насеље у општини Жабљак у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1723 становника.

Први словенски назив овог места био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче  од жаба које живе на локалитету Отоке и најавлјују пролеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дeо Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења.

Жабљак се налази на највишој надморској висини на Балкану, на 1.465 метара, и окружују га 23 планинска врха висине од преко 2,300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке реке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је реткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.