Ред вожње ЖАБЉАК до СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Жабљак је градско насеље у општини Жабљак у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1723 становника.

Први словенски назив овог места био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче  од жаба које живе на локалитету Отоке и најавлјују пролеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дeо Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења.

Жабљак се налази на највишој надморској висини на Балкану, на 1.465 метара, и окружују га 23 планинска врха висине од преко 2,300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке реке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је реткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.

Сремска Митровица је седиште града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. 

Град се налази у северозападном делу Србије и југозападном делу Војводине, на контакту трију различитих морфолошких целина: сремске равнице, мачванске равнице и фрушкогорског побрђа.

Налази се на веома повољном месту, свега 75 км од главног града земље, Београда.

Сремска Митровица као град богат историјом и традицијом и као средиште једног од округа у Србији има развијену мрежу културних и образовних установа и низ култуних дешавања. Васпитно-образовне установе чине основу од значаја за културни живот овог краја.

Установе Културе: Од установа културе треба споменути:

Музеј Срема,
Галерију „Лазар Возаревић“,
Градску библиотеку „Глигорије Возаревић“,
Позориште „Добрица Милутиновић“,
Установу за културу „Сирмијумарт“,
Историјски архив „Срем“,
Завод за заштиту споменика културе.
Сремска Митровица је и „музеј под отвореним небом“ у коме су остаци античке римске престонице, грађевине барокне и класицистичкеархитектуре 18. века и 19. века, као и Спомен-парк (Спомен-гробље), дело једног од најпознатијих југословенских архитекти послератног споменичког градитељства Богдана Богдановића, подигнут 1960. године.