Ред вожње ЗАДАР до БАЧКА ТОПОЛА

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.