Ред вожње ЗАДАР до ХЕЛСИНГБОРГ

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.

Хелсингборг је град и општина која се налази у Скåнеу (Сканији), јужној Шведској, на најужем дијелу Ересунда. Удаљен је од данског града Хелсингера 4 км, до кога је сваких двадесет минута могућ превоз бродом. Хелсингборг је значајан индустријски град и има другу највећу луку у Шведској. По величини, Хелсингборг је девети највећи град Шведске и други највећи град Сканије са 91.640 становника. Град је основан 1086. године, што га чини једним од најстаријих градова Скандинавије. Вјерује се да је ово подручје било насељено већ крајем 10. вијека.

Прве грађевине Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. У 12. вијеку саграђен је градски дворац и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 м. У 14. вијеку људи су се почели насељавати на обали. Тада је подигнута Црква свете Марије и градски дворац се преградио у тврђаву, високу 35 м, која и дан-данас постоји (рестаурисана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово вријеме био један од значајнијих градова Данске.

1332. године шведски краљ Магнус Ериксон заузео је Хелсингборг и дао га у залог за 34.000 марака сребра. У 17. и 18. вијеку град је веома оштећен и велики дио становништва је избјегао у данско-шведским ратовима. 1658. године Хелсингборг је припао Шведској. Данци су затим неколико пута покушали заузети град, али без успјеха. Ово вријеме је прожето ратним стањем, ширењем шведског утјецаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. вијека Хелсингборг се почиње знатно опорављати.
Данас је Хелсинборг савремени град са посебно развијеном индустријом. Посљедње двије деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам.
Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској.
Један од 4 братска града Хелсингборгу је и хрватски Дубровник.