Ред вожње ЗАДАР до ЛИНЦ

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.

Линц је град смештен у северном делу Аустрије, у покрајини Горња Аустрија.

Простире се на површини од 96,5 километара квадратних, а, у њему живи око 190 хиљада становника.

Линц је трећи град по величини у Аустрији, одмах иза Беча и Граца.

Линц је основан од стране Римљана, а, вековима је био значајни трговачки центар и седиште разних обласних господара, који су се смењивали.

Током владавине Хабзбуршког цара Фридриха III, у XV веку, Линц постаје престоница царства.

Значајни становници Линца били су, познати немачки астроном Јохан Кеплер, као и вођа нацистичке Немачке, Адолф Хитлер.

Линцу не недостаје туристичких знаменитости, чак их има више него би се могло очекивати од града те величине и броја становника. То су:

- Мариендом, највећа црква у Аустрији. Нео - готска архитектура је посебно импресивна по црквеној кули. Отворена је 1924. године, а, у њу стане 20 хиљада људи.

- Хауптплатз, највећи градски трг у Европи. На тргу се налази и "стуб куге", подигнут у знак сећања на страдале од ове, тада, опаке болести.

- Црква Светог Мартина, најстарија аустријска црква. Неки њени делови потичу из средине VIII века.

- Замак Линц који је саграђен 799. године. У њему је данас смештен музеј са сталном поставком старог оружја, инструмената, новца и других предмета.

- Мозартхаус, кућа Грофа Туна, у којој је током 1783. године Моцарт компоновао своју Линц симфонију.

- Лентос арт мусеум, најзначајнији музеј модерне уметности на простору Аустрије. У њему сталну поставку чини око 1 500 експоната из области сликарства, вајарства и фотографије.

- На око 20 км источно од Линца налази се Матхаузен - концентрациони логор из Другог светског рата, и, сведок је трагичних догађаја који су се ту догодили.

Линц је удаљен 30 км од чешке границе и 200 км од Беча. Управо због свог положаја - саобраћајног чворишта из којег се лако дође и до Немачке, са свим дестинацијама је повезан железницом и аутобуским превозом путника.