Ред вожње ЗАГРЕБ до BUDIMPEŠTA

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616

Будимпешта (мађ. Будапест), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. 
Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (тзв. Главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је Жупанија Пешта.
Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.
Име Будимпешта настало је спајањем назива Будима и Пеште, који су се (заједно са Обудом) ујединили 1873. године. Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи „Свет“, објављеној 1831. године.
О пореклу назива Будим постоји више теорија. Према првој, која потиче из Средњег века, Будим је добио име по оснивачу, Бледи, претходнику и рођаку Атиле Хунског. Бледа је у мађарској литератури познат под именом Буда. Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од словенске речи „вода“ и везује се за Аквинкум, стари римски град, који се налазио на овом подручју.
Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забиљежио Клаудије Птолемеј, каже да је овдје још у периоду римске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј -мађ: Пессзион. Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи пећ (бугарски пещ) и да је повезана са речи пещера (пећина).
Будимпешта је смештена у самом центру Панонске низије, у Жупанији Пешта. Заузима 525 км2 и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 км југоисточно од Беча, 545 км јужно од Варшаве, 1565 км југозападно од Москве, 1122 км северно од Атине, 788 км североисточно од Милана и 443 км југоисточно од Прага. Од Београда је путем удаљена 378 км, а од граничног прелаза Хоргош 184 км.
Пешта је од 1723. била сједиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. вијеку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.
Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.
У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. 
Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по км² једно је од најгушће насељених подручја на свету.