Ред вожње ЗЛАТИБОР до БАЧКА ТОПОЛА

О релацији

Аутобус од ЗЛАТИБОР до БАЧКА ТОПОЛА пролази између осталог и кроз градове БЕОГРАД, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ, КУЛА, НОВИ САД, ПОЖЕГА, УЖИЦЕ, ЧАЧАК (зависно од руте линије).Први аутобус креће у 02:00, док последњи полазак можете ухватити у 05:35. Дужина пута је око 364 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 41 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње ЗЛАТИБОР - БАЧКА ТОПОЛА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ЗЛАТИБОР до БАЧКА ТОПОЛА су:BOŽUR, Lens Beograd.

О станици ЗЛАТИБОР

Златибор је планина и парк природе у Србији који се простире на површини од око 1.000 км², дугачак је 55 км и широк до 20 км. Пружа се у правцу северозапад-југоисток. Највиши врх планине је Торник (1.496 м).

Златибор се налази у северном делу области Старог Влаха, пограничном подручју између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата подручја три општине Републике Србије: Чајетина и део општине Ужице (Креманска област), северни Златибор и мањи део општине Нова Варош (Муртеничка област), јужни Златибор.

Златибор је одувек имао велики гранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се препознаје граница Србије са два царства – Аустроугарском и Турском. Први писани трагови о самом називу планине, али и овог краја, потичу из времена првог српског устанка. Сматра се да је планина добила име по веома реткој врсти белог бора, тзв златног бора, који је под заштитом државе.

С обзиром да се налази у географском центру Србије, добро је повезан са свим већим градовима у региону. Златибор се налази на пола пута од Београда ка Црногорском и Дубровачком приморју. Кроз њега пролазе многи значајни аутопутеви и железничке пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Због чињенице да је планина изузетне лепоте и пријатне климе, веома је погодна за разне видове туризма. Златибор је лековита бања, рекреативни центар, скијалиште, центар културних дешавања и окупљања људи из целог света.

Златиборски крај обилује великим бројем културно-историјских споменика, међу којима посебно место заузимају локалне цркве и манастири: Јабланичка црква, манастир Увац, манастир Дубрава, само су неки од најпознатијих.

Излети у околна села, на коњима, фијакерима или теренским возилима „квадовима”, журке у дискотекама и ноћним клубовима, чести концерти познатих музичара, рекреација на тениским и голф теренима, модерна скијалишта, традиционална домаћа кухиња, говоре нам да је Златибор синоним за универзални одмор.

Ноћни живот

Дискотеке "Vendom", "Sunset", "Alibi", Irish Pub"

Ресторани

Крчма „Гај“, „Празник“, „Златни бор“, „Мачак“, „Рујно“, „Феникс“, „Језеро“, „Перун“, „Вила“, „Златиборски ставунг“

Конобе

„Акустик”, „Митровића кафана”, "Adagio", "Casa de vinos", „Актер”, "Cottage at Milunka's"

Манифестације

„Дани пастрмке“, Фестивал „Залет“, „Јабланички Вишебој“, Традиционални дочек Нове године на Краљевом тргу, „Пршутијада“

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Палисад”, "Mona Plaza", „Олимп”, „Вила Борова”, „Торник”, „Агапе”, „Букет”, „Краљица Златибора”

Шопинг

Златиборска пијаца, Тржни центар бб Златибор, "Geen Plaza"

Важни телефони

Туристичка организација Златибор +381 31 841 646

Дом здравља +381 31 841 279

Апотека Златибор (амбуланта) +381 31 841 003

Полиција +381 31 841 039

Пошта +381 31 841 337

О дестинацији БАЧКА ТОПОЛА

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.

Детаљи релације

Полазиште

ЗЛАТИБОР

Одредиште

БАЧКА ТОПОЛА

Обрни смер