Ред вожње ЗЛАТИБОР до БИЈЕЉИНА

О релацији

Аутобус од ЗЛАТИБОР до БИЈЕЉИНА пролази између осталог и кроз градове ЗВОРНИК, ЉУБОВИЈА, УЖИЦЕ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 268 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 04 сата и 40 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње ЗЛАТИБОР - БИЈЕЉИНА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ЗЛАТИБОР до БИЈЕЉИНА су:Neobas d.o.o. - Banja Luka.

О станици ЗЛАТИБОР

Златибор је планина и парк природе у Србији који се простире на површини од око 1.000 км², дугачак је 55 км и широк до 20 км. Пружа се у правцу северозапад-југоисток. Највиши врх планине је Торник (1.496 м).

Златибор се налази у северном делу области Старог Влаха, пограничном подручју између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата подручја три општине Републике Србије: Чајетина и део општине Ужице (Креманска област), северни Златибор и мањи део општине Нова Варош (Муртеничка област), јужни Златибор.

Златибор је одувек имао велики гранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се препознаје граница Србије са два царства – Аустроугарском и Турском. Први писани трагови о самом називу планине, али и овог краја, потичу из времена првог српског устанка. Сматра се да је планина добила име по веома реткој врсти белог бора, тзв златног бора, који је под заштитом државе.

С обзиром да се налази у географском центру Србије, добро је повезан са свим већим градовима у региону. Златибор се налази на пола пута од Београда ка Црногорском и Дубровачком приморју. Кроз њега пролазе многи значајни аутопутеви и железничке пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Због чињенице да је планина изузетне лепоте и пријатне климе, веома је погодна за разне видове туризма. Златибор је лековита бања, рекреативни центар, скијалиште, центар културних дешавања и окупљања људи из целог света.

Златиборски крај обилује великим бројем културно-историјских споменика, међу којима посебно место заузимају локалне цркве и манастири: Јабланичка црква, манастир Увац, манастир Дубрава, само су неки од најпознатијих.

Излети у околна села, на коњима, фијакерима или теренским возилима „квадовима”, журке у дискотекама и ноћним клубовима, чести концерти познатих музичара, рекреација на тениским и голф теренима, модерна скијалишта, традиционална домаћа кухиња, говоре нам да је Златибор синоним за универзални одмор.

Ноћни живот

Дискотеке "Vendom", "Sunset", "Alibi", Irish Pub"

Ресторани

Крчма „Гај“, „Празник“, „Златни бор“, „Мачак“, „Рујно“, „Феникс“, „Језеро“, „Перун“, „Вила“, „Златиборски ставунг“

Конобе

„Акустик”, „Митровића кафана”, "Adagio", "Casa de vinos", „Актер”, "Cottage at Milunka's"

Манифестације

„Дани пастрмке“, Фестивал „Залет“, „Јабланички Вишебој“, Традиционални дочек Нове године на Краљевом тргу, „Пршутијада“

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Палисад”, "Mona Plaza", „Олимп”, „Вила Борова”, „Торник”, „Агапе”, „Букет”, „Краљица Златибора”

Шопинг

Златиборска пијаца, Тржни центар бб Златибор, "Geen Plaza"

Важни телефони

Туристичка организација Златибор +381 31 841 646

Дом здравља +381 31 841 279

Апотека Златибор (амбуланта) +381 31 841 003

Полиција +381 31 841 039

Пошта +381 31 841 337

О дестинацији БИЈЕЉИНА

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Детаљи релације

Полазиште

ЗЛАТИБОР

Одредиште

БИЈЕЉИНА

Обрни смер