Ред вожње ЗЛАТИБОР до МЕЂУГОРЈЕ

О станици ЗЛАТИБОР

Златибор је планина и парк природе у Србији који се простире на површини од око 1.000 км², дугачак је 55 км и широк до 20 км. Пружа се у правцу северозапад-југоисток. Највиши врх планине је Торник (1.496 м).

Златибор се налази у северном делу области Старог Влаха, пограничном подручју између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата подручја три општине Републике Србије: Чајетина и део општине Ужице (Креманска област), северни Златибор и мањи део општине Нова Варош (Муртеничка област), јужни Златибор.

Златибор је одувек имао велики гранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се препознаје граница Србије са два царства – Аустроугарском и Турском. Први писани трагови о самом називу планине, али и овог краја, потичу из времена првог српског устанка. Сматра се да је планина добила име по веома реткој врсти белог бора, тзв златног бора, који је под заштитом државе.

С обзиром да се налази у географском центру Србије, добро је повезан са свим већим градовима у региону. Златибор се налази на пола пута од Београда ка Црногорском и Дубровачком приморју. Кроз њега пролазе многи значајни аутопутеви и железничке пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Због чињенице да је планина изузетне лепоте и пријатне климе, веома је погодна за разне видове туризма. Златибор је лековита бања, рекреативни центар, скијалиште, центар културних дешавања и окупљања људи из целог света.

Златиборски крај обилује великим бројем културно-историјских споменика, међу којима посебно место заузимају локалне цркве и манастири: Јабланичка црква, манастир Увац, манастир Дубрава, само су неки од најпознатијих.

Излети у околна села, на коњима, фијакерима или теренским возилима „квадовима”, журке у дискотекама и ноћним клубовима, чести концерти познатих музичара, рекреација на тениским и голф теренима, модерна скијалишта, традиционална домаћа кухиња, говоре нам да је Златибор синоним за универзални одмор.

Ноћни живот

Дискотеке "Vendom", "Sunset", "Alibi", Irish Pub"

Ресторани

Крчма „Гај“, „Празник“, „Златни бор“, „Мачак“, „Рујно“, „Феникс“, „Језеро“, „Перун“, „Вила“, „Златиборски ставунг“

Конобе

„Акустик”, „Митровића кафана”, "Adagio", "Casa de vinos", „Актер”, "Cottage at Milunka's"

Манифестације

„Дани пастрмке“, Фестивал „Залет“, „Јабланички Вишебој“, Традиционални дочек Нове године на Краљевом тргу, „Пршутијада“

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Палисад”, "Mona Plaza", „Олимп”, „Вила Борова”, „Торник”, „Агапе”, „Букет”, „Краљица Златибора”

Шопинг

Златиборска пијаца, Тржни центар бб Златибор, "Geen Plaza"

Важни телефони

Туристичка организација Златибор +381 31 841 646

Дом здравља +381 31 841 279

Апотека Златибор (амбуланта) +381 31 841 003

Полиција +381 31 841 039

Пошта +381 31 841 337

О дестинацији МЕЂУГОРЈЕ

Kako svjedoče brojni povjesni spisi, Međugorje se prvi put spominje krajem XVI vijeka kao autonomna župa u okviru Naronskog okruga. U njoj su pronađeni ostaci kasnoantičke bazilike dok je sadašnja župa osnovana krajem XIX vijeka.

Međugorje se prostire u regiji Brotnjo koja se nalazi na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Ovo područje koje ulazi u sastav Općine Čitluk predstavlja jedan od najpoznatijih centara vjerskog turizma u svijetu. Vjernici iz cijelog svijeta dolaze pokloniti se na mjestu poznatom po ukazanju Djeve Marije. Ovaj fenomen prvi put uočen je, kako svjedoče vjernici, krajem XX vijeka, što je Međugorje učinilo jednim od najposjećenijih turističkih mjesta na Balkanu. Službeni naziv ovog sakralnog područja je „Svetište kraljice mira“ i godišnje ga obiđe oko milion pripadnika rimokatoličke vjeroispovjesti. Hodočasnici se u najvećem broju okupljaju u crkvi Svetog Jakova Zebedejeva, zaštitnika hodočasnika.

U Međugorju postoje tri mjesta hodočasničkog okupljanja, a to su Brdo ukazanja, Križevac i Župna crkva.

Brdo ukazanja - mjesto iznad zaseoka Podbrdo u Bijakovićima, na kome se jula 1981. godine ukazala Gospa. Na uzlaznoj putanji su 1989. godine postavljeni reljefi radosnih i žalosnih otajstava krunice, rad firentinskog profesora Carmela Puzzolo iz Firence.

Križevac - brdo iznad Međugorja na kom su stanovnici početkom XX vijeka podigli osam metara visok betonski križ, kao pomen 1900. godišnjice Isusovog raspeća. Skupine hodočasnika na ovom mjestu obavljaju pobožnost Križnog puta. S početka su ovdje postaje bile označene drvenim križevima, da bi 1988. godine na tom mjestu bile postavljene brončane postaje „Puta križa“, koje su takođe rad talijanskog kipara Carmela Puzzolo.

Župna crkva – nakon što je prilikom potresa stradala stara župna crkva, započeta je izgradnja nove crkve koja je završena 1969. godine i od tada prezentira mjesto slavljenja euharistije i sakramentalnog života. Crkva je kao i župa posvećena Svetom Jakovu starijem, apostolu i zaštitniku hodočasnika. U okviru crkve je podignut oltar i dvadeset ispovjedaonica kao i kapelica za euharistijsko klanjanje s prostorijama za predavanje i duhovne razgovore.

U Međugorju se odvijaju mnogobrojni međunarodni susreti: Molitveni doček Nove godine, Međunarodni susret voditelja centara mira, Međunarodni seminar za svećenike, Međunarodni seminar za bračne parove, Međunarodni molitveni susret mladih kao i Seminar posta molitve i šutnje.

Детаљи релације

Полазиште

ЗЛАТИБОР

Одредиште

МЕЂУГОРЈЕ

Обрни смер