Ред вожње ЗЛАТИБОР до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

О станици ЗЛАТИБОР

Златибор је планина и парк природе у Србији који се простире на површини од око 1.000 км², дугачак је 55 км и широк до 20 км. Пружа се у правцу северозапад-југоисток. Највиши врх планине је Торник (1.496 м).

Златибор се налази у северном делу области Старог Влаха, пограничном подручју између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата подручја три општине Републике Србије: Чајетина и део општине Ужице (Креманска област), северни Златибор и мањи део општине Нова Варош (Муртеничка област), јужни Златибор.

Златибор је одувек имао велики гранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се препознаје граница Србије са два царства – Аустроугарском и Турском. Први писани трагови о самом називу планине, али и овог краја, потичу из времена првог српског устанка. Сматра се да је планина добила име по веома реткој врсти белог бора, тзв златног бора, који је под заштитом државе.

С обзиром да се налази у географском центру Србије, добро је повезан са свим већим градовима у региону. Златибор се налази на пола пута од Београда ка Црногорском и Дубровачком приморју. Кроз њега пролазе многи значајни аутопутеви и железничке пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Због чињенице да је планина изузетне лепоте и пријатне климе, веома је погодна за разне видове туризма. Златибор је лековита бања, рекреативни центар, скијалиште, центар културних дешавања и окупљања људи из целог света.

Златиборски крај обилује великим бројем културно-историјских споменика, међу којима посебно место заузимају локалне цркве и манастири: Јабланичка црква, манастир Увац, манастир Дубрава, само су неки од најпознатијих.

Излети у околна села, на коњима, фијакерима или теренским возилима „квадовима”, журке у дискотекама и ноћним клубовима, чести концерти познатих музичара, рекреација на тениским и голф теренима, модерна скијалишта, традиционална домаћа кухиња, говоре нам да је Златибор синоним за универзални одмор.

Ноћни живот

Дискотеке "Vendom", "Sunset", "Alibi", Irish Pub"

Ресторани

Крчма „Гај“, „Празник“, „Златни бор“, „Мачак“, „Рујно“, „Феникс“, „Језеро“, „Перун“, „Вила“, „Златиборски ставунг“

Конобе

„Акустик”, „Митровића кафана”, "Adagio", "Casa de vinos", „Актер”, "Cottage at Milunka's"

Манифестације

„Дани пастрмке“, Фестивал „Залет“, „Јабланички Вишебој“, Традиционални дочек Нове године на Краљевом тргу, „Пршутијада“

Смештај

Популарни хотели и мотели

„Палисад”, "Mona Plaza", „Олимп”, „Вила Борова”, „Торник”, „Агапе”, „Букет”, „Краљица Златибора”

Шопинг

Златиборска пијаца, Тржни центар бб Златибор, "Geen Plaza"

Важни телефони

Туристичка организација Златибор +381 31 841 646

Дом здравља +381 31 841 279

Апотека Златибор (амбуланта) +381 31 841 003

Полиција +381 31 841 039

Пошта +381 31 841 337

О дестинацији ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

До Плитвица је најлакше доћи аутобусом и то из свих већих градова у Хрватској:

Детаљи релације

Полазиште

ЗЛАТИБОР

Одредиште

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Обрни смер