Ред вожње ЗРЕЊАНИН до ПРЊАВОР

Зрењанин је трећи град по величини у Војводини, после Новог Сада и Суботице, а највећи град у српском делу Баната и његов политички, привредни, културни и спортски центар. У њему живи 130 000 становника и више од 20 нација. Као насеље под именом Бечкерек по први пут се у историјским списима помиње још 1326. године.

Налази се на раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 км од Новог Сада а 75 км од Београда. Зрењанин је био центар прехрамбене индустрије и снадбевач целог тржишта некадашње Југославије. Данас је Зрењанин један од најатрактивнијих градова за инвестирање у Србији. Ово је уједно град културе, уметности, спорта, мостова. У Зрењанину се последње недеље у августу, још од 1986. године одржава и једна од најстаријин манифестација у Србији, “Дани пива”.

У старом језгру града се налази велики број културно-историјских споменика од којих је већина подигнута крајем XIX и почетком XX века, као и јединствено шеталиште дуж градских језера, насталих преграђивањем тока реке Бегеј. Разнолика национална структура становништа је условила и изградњу већег броја верских објеката који посетитељима откривају богату историју града.

Зрењанин је аутобуским линијама веома добро повезан са другим великим градовима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Београдска 22, 23000 Зрењанин 
Тел: +381 23 541 000

Прњавор је седиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се између Дервенте и Бање Луке. Према подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Прњавор укупно је пописано 8.484 лица.
Општина Прњавор налази се у сливу реке Укрине. Град се налази на надморској висини од 185 метара. 
Прњавор је у прошлости био познат и под незваничним називом Мала Европа јер су ту крајем 19. и почетком 20. века населили бројни Пољаци, Украјинци (тада Русини), Немци, Чеси, Мађари, Италијани и неколико словачких породица. Немци су организовано исељени од стране нацистичке Немачке за време Другог светског рата. У исто време нестали су и Мађари са Вучијака. Пољаци су исељени одмах након 1945. године у Пољску у град Болеславјец и његову околину. Десило се то на основу споразума Југославије и Пољске. Остали су Украјинци, Чеси и Италијани али ратни вихори и економске прилике на подручју прњаворског краја допринеле су да је представника и тих европских народа остало веома мало. 
На просторима некадашње Југославије налазило се чак 12 места са називом Прњавор, то можда у почетку звучи невероватно, али ако се узме у обзир да су манастирски поседи одавно добили име Прњавор онда је ова информација потпуна прихватљива.
У близини града Прњавора се налази бања Кулаши, позната по свом лековитом, природном врелу минералне воде.