Аутобус од ПОДГОРИЦА до КРУШЕВАЦ пролази између осталог и кроз градове БЕРАНЕ, КРАЉЕВО, НОВИ ПАЗАР, РАШКА, РОЖАЈЕ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 392 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 08 сати и 30 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње ПОДГОРИЦА - КРУШЕВАЦ постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ПОДГОРИЦА до КРУШЕВАЦ су:KANIS.

Подгорица

Крушевац

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).