Будва, метропола црногорског туризма, постоји приближно две и по хиљаде година и представља један од најстаријих урбаних центара на Јадранској обали. Како сведоче најстарији археолошки подаци, ову територију насељавало је илирско племе Енхелејаца, који се сматрају аутохтоним становништвом Будве.

Око настанка овог града испредане су многе легенде од којих је најаутентичнија она која казује да је оснивач Будве син феничанског краља Агенора – Кадмо. Кадмо је тражећи своју сестру Европу путовао по грчким пределима, где је на једном од њих основао град Тебу, у којој су му богови подарили супругу Хармонију. Након што бивају протерани из Тебе, на подручју Будве оснивају град којем су, по предању, подарили име по воловима захваљујући којима су стигли у град.

Подручје општине Будва насељава око двадесет хиљада становника и обухвата око четрдесет насеља од којих су туристички најатрактивнија: Будва, Бечићи, Пржно, Милочер, Свети Стефан и Петровац. Њена Ривијера представља центар црногорског туризма и заузима средишњи дио Приморја. Простире се на дужини од 38 километара, обухватајући седамнаест плажа од којих су најпознатије: Јаз, Могрен, Словенска плажа, Гуванце, Бечићи, Каменово, Пржно, Краљичина плажа, Милочер, Перазића До, Плажа Петровац, Дробни пијесак, Буљарица и Лучице. По мишљењу многих туриста, овај приобални појас од Јаза до Буљарице представља најлепшу целину на Медитерану у ком туристичка сезона траје и до осам месеци - од марта до новембра. Сходно њеном положају карактерише је медитеранска клима са просечном годишњом температуром од 15,5°. Током летњих месеци, највиша температура је током јула месеца и креће се до 30°, са просечном температуром воде топлијом од 18 °.

Због свог изузетно повољног географског положаја, одувиек је била значајан културни, религијски и економски центар на простору Јужног Јадрана. Окружена је цетињском, барском и которском општином, док се до севера државе из Будве може стићи и за два сата. У њеној близини налазе се два аеродрома – Тиват на удаљености од двадесет два километра и Подгорица на удаљености од шездесет пет километара, а такође је преко својих пристаништа повезана са свим важнијим лукама на Јадранској обали.

У Будви су рођене многе знамените личности - Стефан Митров Љубиша, Конте Зановић, Анастас Боцарић, Шпиро Боцарић и Марко Греговић.

Најважнија туристичка обиљежја Будве

Стари град Будва

Средњевековно име Будве било је „Civitas Aqua“ што у преводу значи „Стари град“. Ова јединствена архитектонска целина изграђена у венецијанском стилу и прошарана сплетом улица, тргова, бедема и кула, подигнута је на полуострву још прије две и по хиљаде година. Његове зидине које потичу још из времена млетачке владавине, одувиек су права туристичка атракција. Унутар Старог града налази се Етнографски музеј у чијој се ризници налазе експонати који датирају од самог оснивања града, сведочећи о прожимању различитих култура - Илира, Грка, Римљана, Византије, Словена и других.

У оквиру зидина смештена је градска тврђава Цитадела која датира из V или VI века а први писани трагови о њој потичу с почетка XV вијека. Представља јединствен споменик историје и културе, унутар које се налазе темељи цркве Santa Maria di Castello из доба Немањића и Балшића. По њој је тврђава добила име „Каштел Свете Марије“. Данас представља главну летњу позорницу чувеног „Град театра“.

У Старом граду налази се и низ сакралних споменика: Црква Светог Ивана из VII века, Црква Санта Мариа Ин Пунта из XIX века, Црква Свете Тројице из XIX века, Црква Светог Саве Освећеног из XII века и ранохришћанска базилика из V века.

Острво Свети Никола

Ово острво, популарно под називом „Хаваји“ налази се на километар удаљености од Будве и верује се да је некада било повезано са градом путем пешчаног спруда. Обухвата три пешчане плаже до којих се може доћи искључиво бродићем, чамцем или баркама.

Током сезоне су на скоро свакодневном нивоу организовани једнодневни излети до његових плажа, где туристи могу уживати у хладу медитеранског растиња као и у специјалитетима медитеранске кухиње у новоотвореном ресторану. За љубитеље неистражених предела, ово подручје представља прави изазов са својом јединственом фауном и флором.

Свети Стефан

Свети Стефан представља једно од најексклузивнијих летовалишта дуж Јадранске обале које је у прошлости било снажно утврђење Паштровића. Представља прави природни феномен – томболо, којег карактерише пешчана превлака спојена с копном. Острво је крајем четрдесетих година двадесетог века претворено у град – хотел, услед чега је постао место за одмор познатих светских личности, самим тим и једно од најелитнијх летовалишта света. У чувеној вили „118“ која данас носи назив „Свети Стефан“, боравила је енглеска принцеза Маргарета, италијански краљ Умберто II, књижевници Андре Марло и Алберт Молдави, космонаут Јуриј Гагрин, глумице Дорис Деј и Софија Лорен, супермодели Карла Бруни и Клаудија Шифер, као и глумци попут Кирка Дагласа и Џеремија Ајронса. У оквиру овог град - хотела налазе се три цркве од којих је најзначајнија Црква Александра Невског, пјацете и узане улице, док су хотелски апартмани смештени у кућама изграђеним по угледу на медитерански стил.

За љубитеље верског туризма, на подручју будванске општине налазе се манастири од изузетног значаја за црногорску историју и културу међу којима се издвајају: Манастир Подластва, Манастир Подострог, Манастир Стањевићи, Манастир Дуљево, Манастир Прасквица, Манастир Режевићи и Манастир Градиште.

Синоним за Будву је фантастичан провод због којег је током сезоне једна од најпопуларнијих европских дестинација. Овај град током сезоне на позорницама својих надалеко чувених манифестација и дискотека угости најпознатија имена шоу бизниса светске, регионалне и домаће сцене. Оно што туристичку понуду Будве оплемењује и чини посебно примамљивом су многобројне традиционалне културно – забавне манифестације по којима је препознатљива.

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.