Будва, метропола црногорског туризма, постоји приближно две и по хиљаде година и представља један од најстаријих урбаних центара на Јадранској обали. Како сведоче најстарији археолошки подаци, ову територију насељавало је илирско племе Енхелејаца, који се сматрају аутохтоним становништвом Будве.

Око настанка овог града испредане су многе легенде од којих је најаутентичнија она која казује да је оснивач Будве син феничанског краља Агенора – Кадмо. Кадмо је тражећи своју сестру Европу путовао по грчким пределима, где је на једном од њих основао град Тебу, у којој су му богови подарили супругу Хармонију. Након што бивају протерани из Тебе, на подручју Будве оснивају град којем су, по предању, подарили име по воловима захваљујући којима су стигли у град.

Подручје општине Будва насељава око двадесет хиљада становника и обухвата око четрдесет насеља од којих су туристички најатрактивнија: Будва, Бечићи, Пржно, Милочер, Свети Стефан и Петровац. Њена Ривијера представља центар црногорског туризма и заузима средишњи дио Приморја. Простире се на дужини од 38 километара, обухватајући седамнаест плажа од којих су најпознатије: Јаз, Могрен, Словенска плажа, Гуванце, Бечићи, Каменово, Пржно, Краљичина плажа, Милочер, Перазића До, Плажа Петровац, Дробни пијесак, Буљарица и Лучице. По мишљењу многих туриста, овај приобални појас од Јаза до Буљарице представља најлепшу целину на Медитерану у ком туристичка сезона траје и до осам месеци - од марта до новембра. Сходно њеном положају карактерише је медитеранска клима са просечном годишњом температуром од 15,5°. Током летњих месеци, највиша температура је током јула месеца и креће се до 30°, са просечном температуром воде топлијом од 18 °.

Због свог изузетно повољног географског положаја, одувиек је била значајан културни, религијски и економски центар на простору Јужног Јадрана. Окружена је цетињском, барском и которском општином, док се до севера државе из Будве може стићи и за два сата. У њеној близини налазе се два аеродрома – Тиват на удаљености од двадесет два километра и Подгорица на удаљености од шездесет пет километара, а такође је преко својих пристаништа повезана са свим важнијим лукама на Јадранској обали.

У Будви су рођене многе знамените личности - Стефан Митров Љубиша, Конте Зановић, Анастас Боцарић, Шпиро Боцарић и Марко Греговић.

Најважнија туристичка обиљежја Будве

Стари град Будва

Средњевековно име Будве било је „Civitas Aqua“ што у преводу значи „Стари град“. Ова јединствена архитектонска целина изграђена у венецијанском стилу и прошарана сплетом улица, тргова, бедема и кула, подигнута је на полуострву још прије две и по хиљаде година. Његове зидине које потичу још из времена млетачке владавине, одувиек су права туристичка атракција. Унутар Старог града налази се Етнографски музеј у чијој се ризници налазе експонати који датирају од самог оснивања града, сведочећи о прожимању различитих култура - Илира, Грка, Римљана, Византије, Словена и других.

У оквиру зидина смештена је градска тврђава Цитадела која датира из V или VI века а први писани трагови о њој потичу с почетка XV вијека. Представља јединствен споменик историје и културе, унутар које се налазе темељи цркве Santa Maria di Castello из доба Немањића и Балшића. По њој је тврђава добила име „Каштел Свете Марије“. Данас представља главну летњу позорницу чувеног „Град театра“.

У Старом граду налази се и низ сакралних споменика: Црква Светог Ивана из VII века, Црква Санта Мариа Ин Пунта из XIX века, Црква Свете Тројице из XIX века, Црква Светог Саве Освећеног из XII века и ранохришћанска базилика из V века.

Острво Свети Никола

Ово острво, популарно под називом „Хаваји“ налази се на километар удаљености од Будве и верује се да је некада било повезано са градом путем пешчаног спруда. Обухвата три пешчане плаже до којих се може доћи искључиво бродићем, чамцем или баркама.

Током сезоне су на скоро свакодневном нивоу организовани једнодневни излети до његових плажа, где туристи могу уживати у хладу медитеранског растиња као и у специјалитетима медитеранске кухиње у новоотвореном ресторану. За љубитеље неистражених предела, ово подручје представља прави изазов са својом јединственом фауном и флором.

Свети Стефан

Свети Стефан представља једно од најексклузивнијих летовалишта дуж Јадранске обале које је у прошлости било снажно утврђење Паштровића. Представља прави природни феномен – томболо, којег карактерише пешчана превлака спојена с копном. Острво је крајем четрдесетих година двадесетог века претворено у град – хотел, услед чега је постао место за одмор познатих светских личности, самим тим и једно од најелитнијх летовалишта света. У чувеној вили „118“ која данас носи назив „Свети Стефан“, боравила је енглеска принцеза Маргарета, италијански краљ Умберто II, књижевници Андре Марло и Алберт Молдави, космонаут Јуриј Гагрин, глумице Дорис Деј и Софија Лорен, супермодели Карла Бруни и Клаудија Шифер, као и глумци попут Кирка Дагласа и Џеремија Ајронса. У оквиру овог град - хотела налазе се три цркве од којих је најзначајнија Црква Александра Невског, пјацете и узане улице, док су хотелски апартмани смештени у кућама изграђеним по угледу на медитерански стил.

За љубитеље верског туризма, на подручју будванске општине налазе се манастири од изузетног значаја за црногорску историју и културу међу којима се издвајају: Манастир Подластва, Манастир Подострог, Манастир Стањевићи, Манастир Дуљево, Манастир Прасквица, Манастир Режевићи и Манастир Градиште.

Синоним за Будву је фантастичан провод због којег је током сезоне једна од најпопуларнијих европских дестинација. Овај град током сезоне на позорницама својих надалеко чувених манифестација и дискотека угости најпознатија имена шоу бизниса светске, регионалне и домаће сцене. Оно што туристичку понуду Будве оплемењује и чини посебно примамљивом су многобројне традиционалне културно – забавне манифестације по којима је препознатљива.

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани  након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.