Ред вожње Петровац до Врњачка Бања

Аутобус од PETROVAC до VRNJAČKA BANJA пролази између осталог и кроз градове БЕРАНЕ, КОЛАШИН, КРАЉЕВО, МОЈКОВАЦ, НОВИ ПАЗАР, ПОДГОРИЦА, РАШКА, РОЖАЈЕ, СУТОМОРЕ (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 393 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 08 сати и 40 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње PETROVAC - VRNJAČKA BANJA постоји за следеће дане:
уторак
четвртак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од PETROVAC до VRNJAČKA BANJA су:BOŽUR.

Врњачка Бања је највећа бања у Србији са 9.900 становника,  а цела општина око 30.000.
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 км од Београда, 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 м) и Западне Мораве.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
шећерних болести;
стање после прележене заразне жутице;
хроничног запалења црева и желуца;
болест жучне кесе и жучних путева;
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву;
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште АQUAE ОRCINАЕ. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Фонс Романус) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.