Бар је један од највећих градова на црногорском приморју, смештен у југоисточном делу Црне Горе и представља граничну општину која је Јадранским морем повезана са Италијом. Његова лука, позиционирана на самом улазу у Јадран има највећи значај за привреду земље и захваљујући интегрисаности са друмском саобраћајном мрежом и жељезничком пругом Београд-Бар чини најзначајнију карику интермодалног транспорта у Црној Гори. Простире се на површини од 505 км2, од чега дужина морске обале износи 46км, а дужином од 65 км излази на обалу Скадарског језера. Највиша тачка општине је планина Румија а састоји се од популарних туристичких насеља Сутомора, Чања, Вирпазара, Добрих Вода, и Утјехе.

КРАТАК ИСТОРИЈАТ

Бар је древни град чије је подручје било настањено још у праисторији, о чему сведоче проналасци неолитског материјала у насељу Челуга, неолитска секира и Веља Могила у Шушњу, тумулуси у селу Равањ као и споменик Стара маслина на Мировици. Постоји више верзија његовог назива на различитим језицима од којих су најпознатије три – Бар (словенски), Антибареос (грчки) и Антибарум (римски). Током дуге историје, Бар је био значајно пребивалиште многим владарима који су се често смењивали. Hајвећи процват доживио је за време краља Бодина, као црквени центар тадашње државе Дукље, за време династије Немањића, када је имао сопствени статут, грб и новац и за време Балше III Балшића који га је сматрао својом престоницом. У Бару је настао најстарији литерарно – историјски спис у култури Јужних Словена – „Љетопис попа Дукљанина“, познат и под називом „Барски родослов“ чији је аутор анонимни свештеник барске надбискупије.  За овај град се везују многе легенде као што су легенда о Владимиру и Косари,  црмничком гранату боје црног вина, о вилама итд. Заштитник града Бара је Свети Ђорђе.

СТАНОВНИШТВО

Подручје барске општине насељава око 40 000 становника, са приближно двадесет пет националних заједница што га карактерише као општину са мултинационалном и мултиконфесионалном структуром становништва, чији житељи вековима негују толеранцију у међуљудским односима.  Реч је о изузетно култивисаном и урбанизованом приморско – језерском подручју чије се разлике у микролокалитетима испољавају кроз различита фолклорна обилежја.

КЛИМА

Бар спада међу најсунчанија места Јужне Европе са средишњом температуром од око 15,5°Ц. Климу овог подручја одређује близина Јадранског мора и Скадарског језера са једне, и планинског масива Румије са друге стране. Карактеришу је дуга и топла лета са средишњом температуром од око 23°Ц, и благе и кишовите зиме од око 10°Ц. Захваљујући оваквим климатским условима, купалишна сезона траје око шест месеци, од средине маја до средине октобра, када температура воде достиже и до 26°Ц.

ТУРИСТИЧКА ПОНУДА БАРА

ПЛАЖЕ

На подручју барске општине налази се двадесет плажа које се простиру на укупној дужини од 9км.

Најпосећеније плаже којима се може прићи са копна су: „Бисерна обала“ (Чањ); „Маљевик“ (између Чања и Сутомора); Сутоморска плажа и „Инеџ“ (Сутоморе); „Црвена плажа“ (између Бара и Сутомора); „Тополица“ и „Жукотрлица“ (Бар);

Плаже којима се може прићи искључиво с морске стране: „Краљичина плажа“ (у непосредној близини Чања); „Црвена стијена“ (брдо Волујица); „Велики пијесак“ и „Утјеха“ (између Бара и Улциња);

Најатрактивније плаже на обали Скадарског језера су Мурићи и Пјешачац.

ЗАНИМЉИВИ ЛОКАЛИТЕТИ

СТАРИ БАР

Смештен на 4 километра удаљености од Бара, представља највеће градско подручје са остацима срдењовековних цивилизација у Црној Гори. Унутар његових бедема налазе се рушевине од око 240 зграда и објеката попут Сат – куле, аквадукта, амама и барутане изграђених још у турско доба. Такође, верски објекти из средњег века - црква Свете Теодоре, црква Светог Николе, црква Светог Венеранде и црква Свете Катарине. Осим што због своје јединствене позиције посетиоцима омогућава да на посебан начин доживе барску панораму, посебну атракцију представла и пијаца на којој продавци у традиционалним костимима продају домаће производе и разне рукотворине.  Овде је почетком XX виека постојала уљара у којој се на дневном нивоу прерађивало и до двадесет тона маслина за извоз широм Европе и ка другим континентима.

СТАРА МАСЛИНА НА МИРОВИЦИ

Симбол Бара, Стара маслина на Мировици, стара преко двие хиљаде година, спада међу три најстарија дрвета на свету. Представља споменик природе законом заштићен од 1963. године.

МИНАРИ АЛИ – АГЕ ХАСАЋИЈЕ

Представља један од најзначајнијих споменика оријенталне архитектуре на црногорском подручју подигнут почетком XIX века.

ХАЈ - НЕХАЈ

Средњевековно утврђење подигнуто од стране Млечана у XV веку у оквиру којег се налази двоолтарска црква старија од утвђења, црква Светог Димитрија из XIII века.

СЕЛО ГОДИЊЕ

Смештено на подручју чувеном по традицији гајења винове лозе, Црмници, ово село представља један од најочуванијих сеоских предела које има велики историјски значај.  

СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Највеће језеро на Балканском полуострву смештено на југоистоку Црне Горе. Граничи се са Албанијом. Састоји се од великог броја острва, који носе карактеристичан назив „горице“ и представља јединствен еко-систем у којем живи преко четрдесет врста риба и двеста седамдесет врста птица, међу којима се налазе угрожене врсте попут пеликана, орла, чапље, гњурца и шљука. У њему расте јестива биљка касароња, карактеристична само за подручје овог језера.

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616