Погледај ред вожње

Аутобус од KOLAŠIN до VRNJAČKA BANJA пролази између осталог и кроз градове БЕРАНЕ, КРАЉЕВО, МОЈКОВАЦ, НОВИ ПАЗАР, РАШКА, РОЖАЈЕ (зависно од руте линије).Први аутобус креће у 11:20, док последњи полазак можете ухватити у 17:30. Дужина пута је око 289 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 05 сати и 57 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње KOLAŠIN - VRNJAČKA BANJA постоји за следеће дане:
уторак
четвртак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од KOLAŠIN до VRNJAČKA BANJA су:BOŽUR, Jadran ekspres Kotor.

Колашин

Врњачка Бања

Врњачка Бања је највећа бања у Србији са 9.900 становника,  а цела општина око 30.000.
Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 км од Београда, 25 км од Краљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 м) и Западне Мораве.
У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).
Врњачке минералне воде се примењују код лечења:
шећерних болести;
стање после прележене заразне жутице;
хроничног запалења црева и желуца;
болест жучне кесе и жучних путева;
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву;
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.
Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште АQUAE ОRCINАЕ. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Фонс Романус) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.
Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

 
Погледај ред вожње