Бијело Поље се налази у долини коју пресеца планинска река Лим. Некада је то заиста било поље, с пролећа прекривено цветовима беле раде, цвета који је и пољу и тамошњем насељу одредио име – Бијело Поље. То је и значење турске речи  Аково за варош, некада познату станицу Дубровачких каравана, која се звала Никољ–пазар.
Од свих градова на северу Црне Горе, Бијело Поље има најповољнији географски положај. Налази се на раскрсници важних путева: на прузи Београд–Бар, на магистрали која од Београда води према мору, добре су везе Бијелог Поља и према Пљевљима и Жабљаку, уз кањон Таре, према Беранама, Плаву и Рожајама и даље Ибарском магистралом према Србији.
Судећи по археолошким налазима на самом подручју града, могуће је говорити о постојању једне римске насеобине на обали Лима, у непосредној близини данашњег центра Бијелог Поља. У насељу Прушка пронађен је бакарни римски новчић цара Пробуса из друге  половине 2. века. На локалитету латинског гробља постојале су надгробне плоче из времена 2. до 3. века н. е. Негде пред Други светски рат, откривен је на овом локалитету жртвеник са натписом од чврстог белог камена, подигнут римском божанству Херкулу. Овај жртвеник се данас чува у цркви Светог Николе у Никољцу. Вероватно је на подручју Бијелог Поља у доба Римљана постојао град (Муниципијум) са одређеном самоуправом.
У општини Бијело Поље,због расељавања, данас  живи  15883 становника, по попису из 2003 године.

Златибор је планина у Србији која се простире на површини од око 1.000 км², дугачка је 55 км, а широка и до 20 км. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 м). 
Познато је летовалиште и зимовалиште, као и климатско лечилиште.
 
Златибор се налази на северНом делу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата пределе три општине Републике Србије: Чајетину и један део општине Ужице (Креманска област) северни Златибор и један мањи део општине Нове Вароши (Муртеничка област) јужни Златибор. 
Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су реке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Републиком Српском, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. 
Златибор је одувек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама — Аустроугарском и Турском. 
Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.