Златибор је планина у Србији која се простире на површини од око 1.000 км², дугачка је 55 км, а широка и до 20 км. Пружа се правцем северозапад-југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 м). 
Познато је летовалиште и зимовалиште, као и климатско лечилиште.
 
Златибор се налази на северНом делу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата пределе три општине Републике Србије: Чајетину и један део општине Ужице (Креманска област) северни Златибор и један мањи део општине Нове Вароши (Муртеничка област) јужни Златибор. 
Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су реке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Републиком Српском, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. 
Златибор је одувек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двема царевинама — Аустроугарском и Турском. 
Златибор се налази на пола пута од Београда до црногорског и дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Жабљак је градско насеље у општини Жабљак у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1723 становника.

Први словенски назив овог места био је Варезина вода. То је због извора питке воде око којег се насеље и формирало. Касније је добио нови назив Ханови и у њему су се одмарали трговачки каравани. Име Жабљак потиче  од жаба које живе на локалитету Отоке и најавлјују пролеће сваке године. Званично је добио име 1870. године када је и постао дeо Књажевине Црне Горе. Тада је и започета изградња цркве Св. Преображења.

Жабљак се налази на највишој надморској висини на Балкану, на 1.465 метара, и окружују га 23 планинска врха висине од преко 2,300 метара надморске висине.

Подземни водоток између Жабљачке реке и извора Бијелих врела, у кањону Таре, природна је реткост. Овај водоток протиче испод корита Таре, а извире са њене друге стране.