Погледај ред вожње

Аутобус од UŽICE до KRUŠEVAC пролази између осталог и кроз градове ВРЊАЧКА БАЊА, КРАЉЕВО, ПОЖЕГА, ТРСТЕНИК, ЧАЧАК (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 162 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 03 сата и 25 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње UŽICE - KRUŠEVAC постоји за следеће дане:
четвртак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од UŽICE до KRUŠEVAC су:Centrotrans Sarajevo.

Ужице

У котлини реке Ђетиње, омеђеном врховима Таре, Маљена и Златибора, испод остатака средњовековне тврђаве, налази се град Ужице, центар Златиборског округа, у коме данас живи више од 70 хиљада људи. Ужице је регионални центар културе, туризма, металске и машинске индустрије и воћарства. Овим брдско-планинским крајем доминирају шуме, а највиши врх Торник налази се на планини Златибор. Кроз Златибор пролази аутопут од Београда до приморја, а успостављене су директне аутобуске линије са Београдом, Новим Садом и другим градовима. Такође, кроз град пролази и железничка линија Београд - Бар, а уједно су и аутобуске линије добро повезане са околним градовима.
Ужице је простор који на јединствен начин спаја модерно и традиционално, оригиналне културне токове и традиционални живот из прошлости.
Први поуздани помен града пронађен је у документу Дубровачког архива од 9. октобра 1329. године.
У 16. веку Ужице је било центар нахије и кадилука, а током 17. века постаје значајан занатски и културни центар.
У самом центру Ужица, на Тргу Светог Саве, на дрвеним стубовима почива чувена Јокановића кућа. Саграђена давно, али реновирана у последњој деценији и претворена у музејску поставку, која својим изгледом, намештајем и лепотом приказује грађански живот у Ужицу крајем 19. века.
Ужице нуди низ најбољих ресторана који служе веома укусну и приступачну храну, углавном из традиционалне кухиње. Већина ових ресторана налази се у пријатном амбијенту, на обалама реке Ђетиње и поред ужичких четинара и планинских предела.
Посебна пажња посвећена је сеоском туризму, који у комбинацији са богатством флоре, воде и чистог ваздуха чини ово подручје дивно јединственим. Туризам цвета деценијама, а томе су у великој мери допринели Национални парк Тара, Парк природе Златибор и Мокра Гора.
 
Ноћни живот
Дискотеке "Клуб Скала", "Флеш клуб"
 
Ресторани
„Наша прича“, „Ресторан Вагон“, „Сијеста Ужице“, „Моја река“, „Gold fish“
 
Таверне
„Акустика“, „Бистро 1901“, „Код Шула“, „Водопади“, "C'est La Vie"
 
Најзначајније манифестације
 Филмски фестивал Кустендорф, Јесен у Злакуси, Ужичко лето, Завичајни дани Мокре Горе, Скокови са Старог железничког моста, Југословенски позоришни фестивал
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
„Ужичка гостионица“, „Златиборски пут“, „Ника“, „Радан“, „Табана Б&Б“
 
Шопинг
Ретаил парк "Нест", Тржни центар "Крчагово", "Парис Схоппинг Малл", ЛЦ Ваикики
 
Важни телефони
Аутобуска станица +381 31602630
Дом Здравља +381 31524783
Полиција 92, 031 513 688
Хитна помоћ 94, 031 514 200
Пошта 031 511 144
Ватрогасна служба 93, 031 521 331

Крушевац

Крушевац је град који се налази у средишњем делу Србије, у долини Западног Поморавља, на реци Расини. Крушевац данас има преко 75.000 становника на територији града и око 140 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 км².

Познат је као средњовековна српска престоница.

Налази се у крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Град је подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.

Крушевац је некада био јак привредни центар са посебно развијеном метало - прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Мерима“, „-{Траyал}-“ и „Рубин“). После привтизације великих друштвених колектива, у граду има и преко 1500 приватних предузећа и преко 3500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Око 35% укупне површине Града је под шумама. Највећи комплекс шума је распрострањен на Јастрепцу, најшумовитијој планини на Балкану.  Територија Града Крушевца је такође позната по значајним извориштима минералних и геотермалних вода (Бела Вода, Рибарска Бања, Ломница, Жабаре, Читлук).  
Погледај ред вожње