Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом