Аутобус од BAČKA TOPOLA до SUBOTICA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. Први аутобус креће у 10:20, док последњи полазак можете ухватити у 10:37. Дужина пута је око 35 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 26 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника. На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње BAČKA TOPOLA - SUBOTICA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BAČKA TOPOLA до SUBOTICA су:BOŽUR, Lens Beograd.

Бачка Топола

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.

Суботица

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566