Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".

Прњавор је седиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се између Дервенте и Бање Луке. Према подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Прњавор укупно је пописано 8.484 лица.
Општина Прњавор налази се у сливу реке Укрине. Град се налази на надморској висини од 185 метара. 
Прњавор је у прошлости био познат и под незваничним називом Мала Европа јер су ту крајем 19. и почетком 20. века населили бројни Пољаци, Украјинци (тада Русини), Немци, Чеси, Мађари, Италијани и неколико словачких породица. Немци су организовано исељени од стране нацистичке Немачке за време Другог светског рата. У исто време нестали су и Мађари са Вучијака. Пољаци су исељени одмах након 1945. године у Пољску у град Болеславјец и његову околину. Десило се то на основу споразума Југославије и Пољске. Остали су Украјинци, Чеси и Италијани али ратни вихори и економске прилике на подручју прњаворског краја допринеле су да је представника и тих европских народа остало веома мало. 
На просторима некадашње Југославије налазило се чак 12 места са називом Прњавор, то можда у почетку звучи невероватно, али ако се узме у обзир да су манастирски поседи одавно добили име Прњавор онда је ова информација потпуна прихватљива.
У близини града Прњавора се налази бања Кулаши, позната по свом лековитом, природном врелу минералне воде.