Суботица (мађ. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 км удаљености од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Севернобачког округа.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Забадка. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османлијско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Санцта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Мариа Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.
У близини града је и прукључак који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази аутопут Е-75, а у самом граду се укрштају магистрални правци према Новом Саду (М-22.1), Сомбору и Келебији (Мађарска) (М-17.1), Хоргошу (М-22.1) и Сенти (М-24)(део до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд - Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Значајније годишње манифестације у Суботици су:
"Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић",
"Међународни фестивал позоришта за децу Отон Томанић",
"Летње позоришне вечери",
"Дужијанца",
"Бербански дани",
"Уједињене игре".

Зрењанин је трећи град по величини у Војводини, после Новог Сада и Суботице, а највећи град у српском делу Баната и његов политички, привредни, културни и спортски центар. У њему живи 130 000 становника и више од 20 нација. Као насеље под именом Бечкерек по први пут се у историјским списима помиње још 1326. године.

Налази се на раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 км од Новог Сада а 75 км од Београда. Зрењанин је био центар прехрамбене индустрије и снадбевач целог тржишта некадашње Југославије. Данас је Зрењанин један од најатрактивнијих градова за инвестирање у Србији. Ово је уједно град културе, уметности, спорта, мостова. У Зрењанину се последње недеље у августу, још од 1986. године одржава и једна од најстаријин манифестација у Србији, “Дани пива”.

У старом језгру града се налази велики број културно-историјских споменика од којих је већина подигнута крајем XIX и почетком XX века, као и јединствено шеталиште дуж градских језера, насталих преграђивањем тока реке Бегеј. Разнолика национална структура становништа је условила и изградњу већег броја верских објеката који посетитељима откривају богату историју града.

Зрењанин је аутобуским линијама веома добро повезан са другим великим градовима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Београдска 22, 23000 Зрењанин 
Тел: +381 23 541 000