Суботица

Суботица (Маг. Сзабадка) је најсевернији град у Републици Србији, други град по броју становника у Војводини. Према попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се 10 км од границе Србије са Мађарском. Административни је центар Сјевербачког округа.
 
Суботица се први пут помиње 1391. године под мађарским именом Забадка. Суботица је 1527. године била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Отоманско царство је владало градом од 1542. до 1686. године, када је постао власништво Хабзбуршке монархије. Од средине 18. века промењено је име у Санта Мариа, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. године у Марија Терезиополис, а име Суботица (Сзабадка) му је враћено 1845. Суботица је 1918. године ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Град се налази у Панонској низији, која има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
 
Суботица је временом, захваљујући свом географском положају и вредним становницима, постала најзначајнији административно-административни, индустријски, привредни, саобраћајни и културни центар северне Бачке, а оближње Палићко језеро чини је туристичким и рекреативним центром ширег подручја.
 
У околини града постоји и веза која повезује Суботицу са Мађарском на северу и јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железницом повезана са целом Европом.
 
Саобраћајно, Суботица је, у правом смислу те речи, на раскрсници путева и железничких пруга. Аутопут Е-75 пролази у непосредној близини Суботице, а у самом граду се укрштају магистрални путеви за Нови Сад (М-22.1), Сомбор и Келебију (Мађарска) (М-17.1), Хоргош (М-22.1) и Сенту (М-24) (део до Е-75 је реализован, а аутопут је плански реализован). Траса пруге Београд-Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са железничким пругама ка Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању Суботице као једног од најважнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
 
Ноћни живот
"Club Castrvm", "Saks", "Q bar", "Club Madlen", "The code"
 
Ресторани
"Boss caffe", "Двор", "Basch house", "Bates", "Гуриновић", "Arte del gusto"
 
Конобе
"Тинел", "Чарда код Антуса"
 
Манифестације
„Винтер фест“, „Фестивал младе ракије“, „Јесењи фестивал јеврејске културе“, „Суботички полумаратон“, „Интеретно фестивал“, „Међународни филмски фестивал – Палић“
 
Смештај
 
Популарни хотели и мотели
Garni Hotel Royal Crown, Артист хотел, Собе Симке, Гарни Хотел ИМПЕРИУМ Суботица, Вила Мајур
 
Шопинг
STOP SHOP Subotica, Raffles city, Здрава Прича - Health food store, Мондо бутик, Super Shop
 
Важни телефони
Полиција 192
 
Ватрогасци 193
 
 Хитна 194 и 551-373
 
Аутобуска станица 024/ 555-566
 
Туристичка организација 024/ 555-566

Брисел

Брисел је као град основан око 979. године, а, прво насеље од којег је постао Брисел, датира из давне 580. године када је Свети Гаугерије изградио капелу на реци Зене.

Име града помиње се први пут 1047. године, и то у повељи Ламберта II. Назив града потиче од старохоландске сложенице Бруоцселла. реч бруоц значи мочвара, а селла дом, па би слободни превод овог имена био "дом у мочвари".



То је главни и највећи град Краљевине Белгије, незванични је главни град Европске уније, седиште је Европске комисије и Савета Европске уније.

Такође, у Бриселу се налази политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.



Брисел се простире на површини од преко 32 километра квадратна, а на том простору своје место пронашло је око 145 хиљада становника.

Регион главног града Брисела подељен је на 19 општина; главна општина је град Брисел, док су остале општине смештене око центра града и заједно са њим чине урбану средину са преко милион становника.

Уз Фландрију и Валонију, Брисел је један од три савезна региона у Белгији.



Оно што Бриселу не недостаје јесу музеји, којих овдје има око 90, а, само неки од њих су: Музеј какаоа и чоколаде,Музеј ликовних умјетности Брусселс Самплинг, Музеј града Брисела, Музеј музичких инструмената, Музеј модерне архитектуре, Музеј стрипа, Музеј природних наука, Музеј модерне умјетности...



Ипак, то чиме се Брисел посебно поноси је Атомиум, 103 метра висока структрура изграђена поводом Светске изложбе 1958. године.

Ова челично-алуминијумска конструкција представља девет атома једног алфа-гвозденог кристала. Кугле су спојене цевима, кроз које се може проћи, и доћи до собе где се налази стална изложба која приказује добронамерно коришћење атомске енергије.

Лифтом се долази до највише кугле, где се налази ресторан, а, одатле се пружа и невероватан поглед на град.

Данас је ово најпосећенија атракција Брисела.



Поред Атомиум-а налази се парк Мини-Европа, где су макете познатих европских грађевина. Преко 350 европских знаменитости смештено је у овом парку.

Најпознатије су макете Ајфелове куле, Кривог торња, вулкана Везув, централног трга Гранд Плаце...

Овај парк отворен је 1989. године.



До Брисела, осим авионом, без проблема се може доћи и жељезничким и аутобуским превозом. Градске линије пролазе кроз три главне станице у Бриселу: Брисел-Норд, Брисел-Централ и Брисел- Миди; одакле је могуће путовати ка свим већим градовима у Белгији, и, пут многобројних дестинација широм Европе.